1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Započet projekat evropskog nebeskog štita

14. oktobar 2022.

U sklopu inicijative Evropski nebeski štit, 15 država među kojima i susedi Srbije - Mađarska, Rumunija i Bugarska - kupiće zajednički najmodernije sisteme protivvazdušne odbrane.

Deo američkog sistema Patriot
Deo američkog sistema PatriotFoto: ABACA/picture alliance

Nemačka i još četrnaest zemalja pokrenule su projekat izgradnje boljeg evropskog sistema protivvazdušne odbrane. Na marginamaNATO sastanka u Briselu, nemačka ministarka odbrane Kristine Lambreht je sa koleginicima i kolegama potpisala deklaraciju o takozvanoj Inicijativi za evropski nebeski štit.

Rat Rusije u Ukrajini za Nemačku je dokaz koliko je važna efikasna protivvazdušna odbrana. Ova inicijativa ima za cilj da se otklone propusti koje ima trenutni NATO-štit za Evropu. Deficita recimo ima kada je reč o balističkim raketama koje dostižu velike visine, ali i u odbrani od dronova i krstarećih raketa.

Evropski projekat, Nemačka inicijativa

U pozadini nemačke inicijative je ruski agresorski rat protiv Ukrajine. NATO ocenjuje da je taj rat suštinski promenio bezbednosnu situaciju u Evropi i da su stoga neophodni dodatni napori kako bi se unapredila protivvazdušna odbrana. Evropska protivvazdušna odbrana do sada je prvenstveno bila usmerena na moguće pretnje iz Irana.

Izraelska Strela 3Foto: Israeli Defence Ministry/AFP

U sklopu inicijative Evropski nebeski štit (European Sky Shield) bi, između ostalog, trebalo da se kupe i zajednički sistemi naoružanja, što je onda jeftinije i time se pokriva veliko područje. „Time ispunjavamo našu zajedničku odgovornost za bezbednost na našem kontinentu“, kazala je ministarka Lambreht na sastanku u Briselu. Kako je objasnila, reč je o projektu „političke, finansijske i tehnološke sinergije.“

Zajednička odbrana jeftinija

Na ceremeniji potpisivanja bili su predstavnici Mađarske, Slovenije, Bugarske, Rumunije, Slovačke, Češke, Norveške, Finske, Estonije, Letonije, Litvanije, Holandije, Belgije, i Velike Britanije.

Planove za novu inicijativu krajem avgusta je najavio nemački kancelar Olaf Šolc. On je govorio o „bezbednosnom dobitku za čitavu Evropu“, naglasivši da je zajednička evropska protivvazdušna odbrana jeftinija i efikasnija, nego kada bi svako za sebe nabavljao skupe i krajnje složene sisteme protivvazdušne odbrane.

Slabosti Bundesvera

Za kratki domet i borbu protiv aviona i helikoptera, Nemačka trenutno ima protivvazdušne rakete „Stinger“, koje se ispaljuju sa ramena i koje se isporučene i Ukrajini.

StingerFoto: Ingo Wagner/dpa/picture alliance

Za srednje udaljenosti postoji veći sistem „Patriot“. Nemačka ukupno ima dvanaest tih sistema, ali oni ni u kom slučaju nisu dovoljni da se zaštiti čitava zemlja. Kada je reč o odbrani od balističkih raketa koje dostižu velike visine, Bundesver praktično nema rešenje.

Rešenje bi mogao da bude izraelski sistem “Strela 3” (Arrow 3). On čini najviši nivo izraelske višeslojne protivraketne odbrane i može da uništi napadačko oružje i do sto kilometara iznad atmosfere. Time je i na zemlji zaštićena velika površina, a bojeve glave se uništavaju daleko od cilja. Pored toga, u Berlinu se razmatra i kupovina daljih sistema „Patriot“ i „IRIS-T“.

br(ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.