Ovo nisu dobri dani za doktora Petera Holausa, šefa Odeljenja za plućne bolesti bolnice Marijenhaus u Majncu. „Za nas je zaista bolno kad vidimo da više ne možemo da pomognemo pacijentu, jer je tumor suviše uznapredovao. Teško je to podneti.“

Nekada su operacije sa manjim tumorima na plućima kod njih u 41 odsto slučajeva bile uspešne, sa dobrim izgledima za oporavak. Ali ovogodišnja statistika je drugačija. Ima znatno više težih slučajeva i lekari se odlučuju za operaciju samo kod četvrtine obolelih. Kod ostalih su, kaže doktor Holaus, tumori toliko veliki da pacijenti ne bi preživeli operaciju.

Ono što se trenutno dešava na klinici Marijenhaus u Majncu realnost je i u mnogim drugim bolnicama u Nemačkoj. Istraživački tim političkog magazina „Reporter Majnc“ prikupio je podatke iz 20 nemačkih bolnica s najviše obolelih od raka pluća koji pokazuju  da se one u 71 odsto slučajeva susreću sa znatno više pacijenata s teškim tumorima pluća nego 2019, pre korone. Ti podaci novinara nisu reprezentativan uzorak, ali ipak pokazuju o kakvom trendu se radi.

Na klinici Toraks u Hajdelbergu, na primer, beleži se povećan smrtnosti od raka za 20 odsto, a doktori Evangelističke bolnice za plućne bolesti u Berlinu imaju za petinu više težih slučajeva. Za pacijente to znači: strah za sopstveni život. Jer, uznapredovali rak pluća teško je lečiti.

„To znači da uz pomoć terapije možemo da dobijemo malo na vremenu, ali pacijentima više ne možemo da ponudimo izlečenje“, kaže dr Peter Holaus. Neki od pacijenata koje on viđa, stari su poznanici: „Upravo smo imali pacijenta kojem je pre četiri meseca dijagnostifikovana sumnjiva promena na plućima. Nakon toga je otišao kući, a sada se vratio s tim što mu više nema pomoći“, priča Holaus. To ga, kaže, izluđuje.

Milioni otkazanih tretmana

Strah od korone i rizik od infekcije u ordinaciji ili bolnici imali su dramatične posledice za pacijente tokom protekle godine. Prema podacima nemačkog Centralnog zavoda za zdravstveno osiguranje, otkazano je više od 20 miliona tretmana. Do značajnog pada odlaska lekaru došlo je i početkom 2021. Prema podacima Naučnog instituta državne zdravstvene kase AOK, zdravstveni tretmani i operacije su u periodu između oktobra 2020. i februara 2021. smanjeni za 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U proleće 2020. bilo ih je čak 27 procenata manje nego 2019.

Posledice se osećaju i u bolnicama za lečenje od dijabetesa i klinikama u koje dolaze pacijenti koji pate od hroničnih bolova. Novinari magazina „Report Majnc“ poslali su upitnik na dvadesetak klinika s najviše takvih pacijenata. Rezultati takođe nisu zasnovani na reprezentativnom uzorku, ali pokazuju da polovina klinika za lečenje od dijabetesa beleži značajan rast broja teških slučajeva.

Kada je u pitanju tretman protiv bola, 44 odsto takvih klinika navodi značajno pogoršanje situacije kod svojih pacijenata, uglavnom zato što su odustali od odlaska kod lekara. Za Rut Heker, predsednicu Saveza za bezbednost pacijenata, to je kolateralna šteta neuspešne krizne komunikacije u prošloj pandemijskoj godini. „Na to smo upozoravali i pre godinu i po dana, i slali smo naša upozorenja političarima“, kaže Heker.

„Smatram da je savezni ministar zdravlja, u kojeg su bile uprte sve oči, trebalo da preuzme veću odgovornost u pružanju specifičnih informacija različitim ciljnim grupama. Trebalo je da im kaže: vratite se u bolnice, vratite se u ordinacije, pregledajte se! To je moglo da se potkrepi i primerima iz prakse. Ali toga je, međutim, bilo malo. Zato sada osećamo posljedice“, kaže Rut Heker.

Nemačka vlada ne vidi neuspehe

U nemačkom Ministarstvu zdravlja ocenjuju da je uvek jasno naglašavano da je potrebno odložiti samo one operacije koje sa medicinskog aspekta nisu hitne. Dodaju i da je ministar Jens Špan 30. maja 2020. godine apelovao na stanovništvo da više odlazi kod lekara, a u februaru 2021. je recimo promovisao odlazak na kolonoskopiju debelog creva u cilju prevencije raka. Na to je, navode, u avgustu 2020. ukazala i šefica Centrale za zdravstveno vaspitanje, kao i opunomoćenik nemačke vlade za pitanja pacijenta.

Bez obzira na to, kako ističu u Ministarstvu zdravlja „odluku o tome šta je medicinski i terapijski neophodno donose lekari koji poznaju svoje pacijente i koji su najbolje u stanju da procene situaciju uzimajući u obzir sveukupne okolnosti“.

Bez obzira na to, Ruth Heker optužuje Ministarstvo: „Takve stvari stalno moraju da se ponavljaju.“

Lekari u bolnici Marijenhaus u Majncu strahuju da je sadašnja dramatična situacija sa pacijentima tek početak. Rak pluća se često otkriva sasvim slučajno – a sada se, zbog otkazivanja tretmana, smanjio i broj tih slučajnih otkrića. „Ono što nas zapravo mnogo više muči jeste da postoji veliki broj ljudi koji imaju rak pluća, a ne znaju za to“, kaže dr Peter Holaus. „A kad saznaju, biće kasno.“

jr/swr

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu