Ponedeljak

Čelični stub visine 2,5 metara, težak četiri tone, sa zastakljenim i iznutra osvetljenim delom kroz koji se vidi zemlja - sa pepelom i delićima kostiju žrtava holokausta - postavljen je u ponedeljak između zgrada parlamenta i vlade u Berlinu, i izazvao je veliku pažnju nemačke javnosti.

Taj stub i okolna instalcija su akcija umetnika okupljenih u berlinskom Centru za političku lepotu (ZPS). Na njihovom sajtu piše: „Stub protiv izdaje demokratije! Na ovom mestu, pre tačno 86 godina, nemački konzervativizam stavio je demokratiju u ruke Hitlera i njegovih nacista. Ovde je počelo uništavanje miliona ljudi. Do danas ništa ne podseća na tu podlu izdaju demokratije koju su počinili konzervativci. Pitali smo se: Gde je pepeo miliona ubijenih tokom nacističke diktature? Šta se dogodilo s njihovim posmrtnim ostacima?“

Lokacija za spomenik je pažljivo odabrana: stub se nalazi na prostoru gde je nekada bila Krol-Opera, koja je srušena ubrzo posle Drugog svetskog rata i u kojoj je 24. marta 1933. održana zloglasna sednica Rajhstaga na kojoj je Adolf Hitler, tek što je 30. januara te godine postao kancelar, faktički dobio svu moć u zemlji. Sednica je održana u operi jer je u zgradi Rajhstaga mesec dana ranije bio podmetnut požar, te nije mogla da se koristi.

Hitler je na toj sednici prvi put govorio pred Rajhstagom i mnogi poslanici su ga tada videli prvi put. Takođe prvi put su se na sednici parlamenta masovno pojavili naoružani i uniformasni članovi SA i SS, mada je to još uvek bilo zabranjeno zakonom.

Zašto je ta sednica parlamenta bila važna?

Rahjstag je tada doneo „Zakon o punomoći“, kojim je zakonodavna moć Rajhstaga skoro u potpunosti prenesena na kancelara Adolfa Hitlera. Zakon je izglasan na četiri godine. On, koji je bio rekao „Dajte mi četiri godine i posle više nećete prepoznati Nemačku“, time je ostvario jedan svoj važan cilj. Počela je nacistička diktatura. Ko je u tome učestvovao?

U tadašnjem Rajhstagu, raspored snaga je bio ovakav: nacisti NSADP 288 poslanika, socijaldemokrate SPD 120 poslanika, komunisti KPD 81 poslanik, stranka katoličkih hrišćana Centar 73 poslanika, konzervatvni nacionalisti DNVP 52 poslanika, bavarski konzervativci BVP 19 poslanika, umereni liberali DStP 5 poslanika, stranka protestantskih hrišćana CSVd 4 poslanika, desni liberali DVP 2 poslanika, i dve stranka seljaka: Baurenpartei 2 poslanika i Landbund 1 poslanik.

Pošto su nacisti i njihovi pomagači iz građansko konzervativnih krugova i pre te punomoći zdušno radili na urušavanju demokratije - sednici Rahjstaga nije prisustvovao nijedan od 81 poslanika komunista. Bili su već u zatvoru, prognani ili u bekstvu. Isto važi i za 26 poslanika SPD. Jedan poslanik stranke Centra i jedan iz DVP su bili opravdano odsutni. Tako je od 647 poslanika, na sednici bilo prisutno njih 444, taman malo više od nepohodne dve trećine.

Protiv zakona su glasali samo poslanici socijaldemokrata - svi pristuni, njih 94.

Tragom istorije i ljudskih ostataka

Dve godine su umetnici istraživali hiljade istorijskih izvora, kao i teren u blizini mesta na kojima su nacisti industrijski ubijali ljude - oko koncentracionih logora i mesta gde su vršena masovna streljanja.

Skupili su preko 200 uzoraka zemlje sa 23 različite lokacije širom Nemačke i na nekada okupiranim područjima u Poljskoj i Ukrajini. Laboratorijski nalazi više od 70 odsto uzoraka pokazali su tragove posmrtnih ostataka ljudii, napisala je grupa umetnika u saopštenju. Uzorak koji se nalazi u čeličnom stubu, potiče iz Nemačke, piše na sajtu grupe.

Umetnički kolektiv odbacio je kritike da se radi o skrnavljenju posmrtnih ostataka. „Pronašli smo ugljenisane ostatke kostiju, sedimentirani pepeo i ljudske fragmente u koritu reke Visle, zube i ostatke kostiju na poljima. Tamo nema nikakvih grobova, niti bilo kakvog poslednjeg počivališta. Ljudski pepeo je ugrađivan u brane, rasipan po poljima, bacan u reke.“

Utorak: Prve reakcije na spomenik

Centralni savet Jevreja u Nemačkoj je saopštio da pozdravlja političke proteste, kojima je cilj da se spreči uspon ekstremnih desničara, ali da novi spomenik u Berlinu daje povoda za zabrinutost. „Iz jevrejskog ugla je najnovija kampanja Centra za političku lepotu problematična, jer krši jevrejski verski zakon po kojem mrtvi moraju počivati u miru“, rekao je za DW predsedavajući tog Saveta Jozef Šuster.

Ukoliko su posmrtni ostaci jevrejskih žrtava holokausta zaista pronađeni u uzorcima zemlje, onda bi se, po rečima Šustera, morali konsultovati jevrejski verski poglavari. „Dobrodošo gest bi bio kada bi tokom demontaže čeličnog stuba bio pozvan rabin, kako bi se omogućio korektan i dostojanstven odnos prema posmrtnim ostacima u skladu sa Halahom“, dodaje Šuster.

Inicijatorka monumentalnog Spomenika žrtvama Holokausta u Berlinu, Lea Roš, za Špigel je rekla da je akcija Centra za političku lepotu „dublja nego što je naš spomenik holokausta." Ona je dirnuta idejom i kako je sprovedena u delo: „Neverovatno je“.

Istoričar i istraživač holokausta Gec Alij takođe je pozitivno reagovao na ovu akciju: „Tema eksploatacije ubijenih je beskrajno dugo bila tabu“, rekao je on za Špigel. Gec Alij se seća, kao i Lea Roš, kako je prilikom ranijih poseta logorima za istrebljenje, primetio sveprisutnost ljudskih ostataka: „Stajali smo na pepelu. To nije bilo prirodno šumsko tlo. Na kiši su se pojavljivali delići belih kostiju.“

Zašto su, kada je to bilo tako očigledno, stvarni ostaci žrtava igrali malu ulogu u kulturi sećanja ove zemlje ili u diskursima o fašizmu?

Gec Alij pretpostavlja da je to zbog „materijalističkog i tehnokratskog jezgra holokausta“, zbog „eksploatacije i klanice ljudi i racionalnosti kojom je to bilo učinjeno“. Lakše je verovati u iracionalnost događaja, nego da su sledili unutrašnju logiku: „To niko ne želi da zna.“ Lea Roš kaže: „To još niko nije uradio.“

Poruka današnjim političarama

Sa akcijom pod nazivom 'Tražite nas!' Centar za poltičku lepotu želi da upozori na saradnju konzervatnih stranaka CDU i CSU sa strankom AfD. „Mrtvi podsećaju nemački konzervativizam na njegovu istorijsku krivicu jer se upustio u kolo sa fašistima: S njima ne treba sarađivati i praviti paktove - to je ono što se ovoga momenta traži“, saopštio je Centar za političku lepotu.

CDU i CSU isključili su saradnju sa desnim populistima AfD na državnom i pokrajinskom nivou. Ali na lokalnom novou su se neki političari CDU udružili sa ekstremnom desnicom. Jedna grupa CDU-političara iz Tiringije nedavno je pozvala na razgovore sa „svim demokratski izabranim strankama“.

Deo umetničke instalacije su i veliki natpisi: „Ni korak dalje! Ovde je počela poslednja nemačka diktatura! Stvorila ju je pomirljivost!“ Gore sveće, stavljeni su buketi cveća, a iznad vise ceduljice, na kojima piše: „Ne zaboravite ih“ i „Protiv političkog Alchajmera u Nemačkoj“. Na sajtu grupe nalayi se video pod naslovom: „Tražite nas!“

Ova instalacija je, kako navodi policija, prijavljena do subote 7. decembra. Centar za političku lepotu na svom sajtu prikuplja donacije, kako bi u subotu čelični stub mogao da se zabetonira i ostane kao trajni spomenik. Cilj je bio 50.000 evra i ostvaren je već prvog dana. Međutim, ljudi nastavljaju da doniraju: do srede ujutro bilo je prikupljeno skoro 95.000 evra.

Sreda popodne: Izvinjavamo se, pogrešili smo

U međuvremenu je kritika ove akcije bila toliko snažna da se Centar za političku lepotu u sredu popodne izvinio i najavio da će pokriti deo stuba kroz koji se vidi zemlja sa ljudskim ostacima. Dalje akcije ne planiraju. A na njihovom sajtu piše:

„Klanjamo se žrtvama Holokausta i njihovim potomcima. Naš rad, celokupna naša politička i umetnička aktivnost, pokrenuta je užasom zločina nacionalsocijalista, čiji je cilj bio da se žrtvama uskrati bilo kakvo dostojanstvo - i posle njihove smrti. Ubice su ih lišile individualnosti, izuzev one osobine koja im nije oduzeta: da su ljudi.
Iskreno žalimo što nismo unapred prepoznali centralni uticaj našeg rada. Kada smo počeli da obilazimo mesta gde smo posumnjali da ima ostataka ubijenih, obuzeo nas je užas.
Bili smo svesni da ćemo uznemiriti osećanja mnogih ljudi kad izvestimo o onome što smo pronašli.

Ipak, ništa nam nije bilo više strano nego da kršimo verska i etička osećanja preživelih i potomaka mrtvih. Iskreno tražimo izvinjenje od pogođenih, rođaka i preživelih čija smo osećanja povredili.

Posebno želimo da se izvinimo jevrejskim institucijama, udruženjima ili pojedincima, koji smatraju da naš rad remeti ili povređuje mir mrtvih prema jevrejskom verskom zakonu. Iako takođe dobijamo povratne informacije od rodbine koja pozdravlja i formu i poruku našeg rada, naš cilj nikada nije bio podsticaj sukoba između ljudi koji se bore na istoj strani. Kada se protiv nas kreću ljudi, na čijoj strani i mi sebe vidimo, i sa kojima nas povezuje duboka naklonost, to pokazuje da smo napravili grešku. Sada želimo tu grešku da ispravimo. 

Kao prvo, prekrivamo providno jezgro stuba i prekidamo akciju doniranja. U javnoj raspravi se čuju glasovi koji pozivaju na „momentalno uklanjanje jezgra stuba“.

Pitamo: gde sa tim? Nazad u šumu, u skrovište koje su nemački nacisti izabrali pre 75 godina? Na jevrejsko groblje, možda u Berlinu? Izgoreli ostaci ljudi? Religija nepoznata? Teško zamislivo. Gde na ovoj Zemlji ti ljudi mogu da pronađu svoj večni mir?

Mi na ova pitanja nemamo odgovore.“

Centar za političku lepotu je poznat po svojim spornim akcijama  - posebno po podizanju kopije berlinskog Spomenika žrtvama Holokausta ispred kuće političara AfD, Bjerna Hekea 2017 godine. Jer, početkom te godine Heke je Spomenik u Berlinu nazvao „Spomenikom sramote“ i pozvao na preokret nemačke kulture sećanja na Holokaust - za 180 stepeni.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android