Jedan od najčešćih impulsa nakon raskida veze je – proveravati aktivnosti bivšeg partnera na društvenim mrežama. S kim je? Kako je? Da li je krenuo dalje?

Mnogim ljudima to se čini bezopasnim, pa čak i korisnim načinom da ostanu informisani, ali i da završe s tim i da se smire nakon emocionalnog šoka zbog raskida.

Ali psihološka istraživanja sprovedena tokom protekle decenije pokazuju nešto sasvim drugo: proveravanje šta bivši partner radi na društvenim mrežama ne ublažava sindrom slomljenog srca. Zapravo, često podstiče da srce ostane „slomljeno“.

„Traženjem svog bivšeg partnera na internetu jačate moždane veze koje bi trebalo da pokušavate da oslabite“, kaže Džoan Davila, klinička psihološkinja sa njujorškog Univerziteta Stouni Bruk.

Šta nauka kaže o špijuniranju bivših partnera

Studije na području sajber-psihologije i ljudskog ponašanja obično povezuju „nadzor bivših partnera“ na društvenim mrežama s lošijim emocionalnim oporavkom nakon raskida veze. To podrazumeva i veći nivo stresa i jaču čežnju.

„To pokazuje da pojedinci nisu završili s vezom, a to ometa oporavak i povećava emocionalnu traumu“, kaže Mišel Druen, profesorka psihologije na Univerzitetu Perdju u Fort Vejnu u Indijani.

Iako nas emocionalni bol tera da proveravamo bivšeg partnera na društvenim mrežama, to bol u isto vreme održava živim. Pritom je to teško izbeći, jer su ljudi „programirani“ da traže informacije, a prekidi stvaraju vakuum u informacijama.

„Internet je težak za one koji traže informacija“, kaže Druen. „Možemo da pretražujemo šta god poželimo – ’Kako je bivši partner? Da li je krenuo dalje?’“

Želimo te informacije, kaže Druen, ali kada ih dobijemo, to nam otežava da krenemo dalje.

Nakon prekida veze, u mozgu se aktivira „sistem vezivanja“. To se događa onda kada se ne osećamo bezbedno, objašnjava psihološkinja Davila. „Pretraživanje interneta moglo bi da se smatra ponašanjem vezanosti, posebno kod ljudi koji su ostavljeni.“

Proveravanje profila bivšeg partnera je kao posezanje za nečim ili nekim poznatim onda kada se osećate usamljeno i nesigurno. To će vam možda pružiti privremeno olakšanje, ali malo je verovatno da će pomoći s onim temeljnim emocionalnim bolom.

Društvene mreže koriste sistem nagrađivanja u mozgu

Društvene mreže koriste sistem nagrađivanja u mozgu. „Vidite nešto novo i to pokreće petlju povratne sprege dopamina. Osećate se kao da imate malo kontrole“, kaže Druen.

To može biti nova fotografija, nova označena lokacija ili zagonetni natpis – to mozgu daje kratkotrajan osećaj da poseduje neko znanje. Ali ako se to ne kontroliše, onda može postati ponašanje poput onog koje se vidi kod ljudi s anksioznošću i opsesivno-kompulzivnim poremećajima.

„(Ljudi) proveravaju i osećaju se bolje“, kaže Davila. „A onda, kada se ponovno osećaju isto, žele ponovo da provere.“

Upadanje u takav krug ponašanja može da spreči ljude da se nose sa svojim emocijama. Pod stresom ljudi mogu da protumače stvari na samopovređujući način, da pojačaju čežnju umesto da dođe do isceljenja, kaže Davila.

Saveti za zdravo ponašanje nakon raskida veze

Veze retko završavaju uredno – posebno na društvenim mrežama, gde lične priče mogu zauvek da ostanu nedovršene.

Dakle, prvo što bi trebalo pokušati jeste da sami završite priču. Izbegavajte da pratite bivšeg partnera. Nemojte stalno da proveravate šta radi društvenim mrežama i dozvolite da vaše stare emocionalne veze prirodno oslabe.

Ili potpuno izbegavajte društvene mreže: Druen preporučuje privremeni digitalni detoks. „Sva istraživanja sugerišu da, ako možete da se uzdržite od društvenih mreža 30 dana, to je kao detoksikacija“, kaže Druen.

Zatim pokušajte nešto potpuno drugačije: „Vežbajte, šetajte, nazovite prijatelja“, kaže Davila. Aktivno preusmeravanje može da pomogne u regulaciji stresa.

I „preoblikujte“ gubitak. „Ako ste raskinuli, onda veza i nije bila prava za vas“, kaže Davila. Raskid nije samo kraj – to je „prilika za zdravu vezu“.