Novi ministar unutrašnjih poslova, građevinarstva i domovine Horst Zehofer (CSU) kao da je naumio da već tokom prve sedmice na dužnosti proizvede rekordan broj novinskih naslova. Nakon što je u prvom intervjuu rekao da „islam ne spada u Nemačku", sada je u razgovoru za nedeljno izdanje lista Velt nastavio. Zehofer je zatražio da se Šengenski sporazum do daljeg stavi van snage. „Kontrola unutrašnjih granica mora da bude na snazi sve dok EU ne bude u stanju da delotvorno  štiti i kontroliše spoljne granice", rekao je bavarski konzervativac. „Ne vidim da će se to dogoditi u dogledno vreme."

„Ako Šengen umre, umreće i Evropa"

Zehofer je svakako pogodio tajming. Reakcije na izbegličku krizu i terorističke napade u Parizu, Briselu i Berlinu ionako su već de fakto dovele do „Šengena lajt". Upućujući na terorističku pretnju, Švedska, Danska, Austrija i Nemačka izborile su pravo da privremeno uvedu granične kontrole premda su ove zemlje okružene samo državama Šengena. Evropska komisija je dala svoj blagoslov, ali uz uslov da kontrole ne smeju poprimiti trajni karakter.

Šengenski sporazum, nazvan po luksemburškoj varoši u kojoj je nastao, od 1995. garantuje apsolutnu slobodu putovanja u 22 članice EU i Norveškoj, Islandu, Švajcarskoj i Lihtenštajnu. To ne znači samo bezvizni režim već i ukidanje svih vidnih kontrola i granica između ovih zemalja. Time se klasična kontrola izmešta na spoljne granice Šengena.

Resorni komesar EU Dimitris Avramopulos je poslednjih meseci neumorno ponavljao da se sloboda putovanja ne sme olako prokockati. „Ako Šengen umre, umreće i Evropa", govorio je Grk. Podršku je dobio iz Bugarske koja trenutno predsedava EU. Ideja Evropske komisije je da se od maja ponovo ukinu privremene kontrole. Bugarska šefica diplomatije Ekatarina Zaharijeva je to povezala i sa ekonomijom koja, kako se tvrdi, ispašta zbog graničnih kontrola. U Sofiji se nadaju da bi do kraja godine konačno mogli da budu primljeni u Šengenski prostor.

Horst Zehofer je drugačijeg stava. On je za Velt govorio čak o proširenju graničnih kontrola. Ukoliko nemačka Vlada bude sledila logiku ministra unutrašnjih poslova, Nemačkoj bi pretio proces zbog povrede evropskih ugovora. Svaka promena Šengenskog sporazuma, naime, zahteva jednoglasnu odluku država članica. Brisel u međuvremenu protiv Berlina vodi niz procesa.

Sve je predizborna kampanja?

Za sada je malo verovatno da će Hrišćansko-demokratska unija Angele Merkel pristati na zahteve manje bavarske sestrinske partije, a to pogotovo neće učiniti Socijaldemokratska partija Nemačke koja je takođe deo vlasti. U nedavno potpisanom koalicionom ugovoru, kojim je Nemačka nakon pola godine natezanja dobila vladu, te stranke su evropsku politiku proglasile centralnim aspektom saradnje. „Jedinstveni smo u odbijanju protekcionizma, izolacionizma i nacionalizma. Treba nam više, a ne manje međunarodne saradnje", stoji u tom sporazumu koji je kao lider CSU potpisao i sam Zehofer.

Nepodeljeno je mišljenje analitičara da Zehofer, premda je fotelju bavarskog premijera menjao za mesto u berlinskoj Vladi, više misli na pokrajinske izbore koji će se najesen održati u Bavarskoj. Tamo je sve osim apsolutne vlasti neuspeh za CSU. Zehofer i drugi bavarski konzervativci se trude da povrate deo birača od desničarske Alternative za Nemačku. Ta partija je u Bundestagu, gde je najjača opoziciona snaga, tražila vraćanje „obuhvatnih graničnih kontrola". Predlog je odbijen sa 544 prema 84 u glasovima.

Pikantno za Zehofera je što su, među onima koji su odbili predlog Alternative, i svi poslanici bavarske CSU. Time se nastavlja večna dilema Bavaraca koju je formulisao njihov legendarni lider Franc-Jozef Štraus još 1986. godine: „Desno od CSU ne sme biti partije sa demokratskim legitimitetom." Pitanje na koje u Minhenu stalno traže odgovor je kako se odbraniti od napada zdesna, a ne postati baš isti kao Alternativa za Nemačku. A to mu dođe kao kvadratura kruga.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android