Vojna pomoć Ukrajini – da ili ne? To pitanje je zamalo dovelo do raspada vladajuće koalicije u Bugarskoj. Političari u toj zemlji su naime podeljeni po pitanju svog stava prema Moskvi. Tradicionalno proruska Bugarska socijalistička stranka (BSP) od početka rata 24. februara preti da će napustiti koaliciju, a time i srušiti vladu, ako Sofija bude isporučila oružje Ukrajini.

BSP je u tome dobio podršku od predsednika Rumena Radeva, koji je već više puta izjavio da bi isporuka oružja Bugarsku učinila direktnom učesnicom rata. Nakon petosatne rasprave u parlamentu prošle srede (4.5.) ipak je postignut kompromis. Bugarska neće isporučivati oružje, već će umesto toga pružati „vojno-tehničku pomoć“. Drugim rečima, popravljaće oštećeno ukrajinsko oružje i održavati vojnu opremu.

-pročitajte još: Bugarska – ruska teritorija s one strane Dunava?

Pismo iz Kijeva spasilo koaliciju

To je naime u pismu upućenom bugarskom parlamentu predložio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski – i tim kompromisnim predlogom spasao vladajuću koaliciju od raspada. Ipak, još uvek nije jasno šta će to tačno da se popravlja u Bugarskoj.

Gustav Gresel, vojni stručnjak iz berlinskog trusta mozgova Evropske savet za spoljne poslove je sumnjičav: „Tu može biti reči samo o održavanju i osposobljavanju oklopnih vozila. Za letelice čisto sumnjam, to ima smisla samo u Ukrajini. Transport u Bugarsku i povratak u Ukrajinu povezani su s više napora nego što bi od toga bilo koristi.“

Tri dana nakon odluke parlamenta (7.5.) zamenik ministra odbrane Jordan Bošilov je na državnoj bugarskoj televiziji BNT najavio za iduću nedelju dolazak ukrajinskih stručnjaka. On je takođe saopštio da će s njima razgovarati o tome „koja bi tehnika eventualno trebalo da se popravlja u Bugarskoj.“

-pročitajte još: Kremlj hoće da izazove „unutrašnju krizu“ u Bugarskoj

Sumnje u bugarske kapacitete

No Aleksandar Mihajlov, nedavno otpušteni predsednik Upravnog odbora državne bugarske firme za trgovinu oružjem „Kinteks“, sumnja u to. Na bugarskoj tv-stanici „Vova TV“ on je, nakon odluke parlamenta, govorio o katastrofalnim uslovima u firmama „Avionams“ i „Terem“, koje su zadužene za popravke. „Avionams“, kaže Mihajlov, pri održavanju stare sovjetske vazduhoplovne tehnike zavisi od Rusije, a situacija nije ništa bolja ni u „Teremu“, firmi koja održava oklopna vozila.

„Zbog nedostatka novca trećina opreme je u kvaru, a veliki deo je nestao – ukraden je ili izvezen. Te firme rade sa samo 40 odsto kapaciteta – i s time moraju da održavaju tehniku bugarske vojske“, objašnjava Mihajlov. On dodaje da Bugarska i ne proizvodi sopstvene rezervne delove već ih je do sada uvozila iz Rusije i Ukrajine. I zamenik ministra odbrane Bošilov priznaje: „Mi već 30 godina održavamo staru sovjetsku tehniku i trebalo je već odavno da je zamenimo.“

Tajne isporuke oružja

Dakle, korist od bugarske „vojno-tehničke pomoći“ za Ukrajinu je mala. Ali to je samo pola istine. Jer, očigledno je da ta članica EU i NATO isporučuje oružje Ukrajini zaobilaznim putem. Aleksandar Mihajlov je na televiziji govorio o „staroj šemi s bugarskim oružjem, koje je preko posrednika u Češkoj, Slovačkoj i Poljskoj“ našlo svoj put do Ukrajine.

„Bugarska će nastaviti da prodaje oružje Ukrajini“, izjavio je prošle subote (7.5.) i bivši ministar odbrane Angel Najdenov za bugarsku stanicu „BTV“. Kako spekulišu mediji, tu se ne radi o teškom oružju, već o ručnom naoružanju, granatama i municiji. Tajna trgovina oružjem bila je specijalnost „Kinteksa“ još u vreme Hladnog rata, u vreme kada je firmu vodila bugarska tajna služba.

Razdor u bugarskoj politici

„Aktuelna kriza vlade ima jednu unutrašnjepolitičku i jednu spoljnopolitičku dimenziju“, objašnjava za DW dr Rumena Filipova, direktorka Instituta za globalnu analizu u Sofiji. „Na unutrašnjem planu nazire se raskol između predsednika Radeva i reformističkih stranaka u vladi. Radev je zadnje dve godine izgurao unutrašnje reforme, ali je u spoljnoj politici insistirao na ujednačenom pa čak i neutralnom stavu prema Rusiji. I tu sada Rusija pokušava da Bugarsku odvoji od zapadnog saveza – tako što obustavlja isporuku gasa, raspiruje spor sa Severnom Makedonijom i instrumentalizuje vojnu pomoć Kijevu.“

Kod sva ta tri pitanja s premijerom Petkovim otvoreno su se sukobili i predsednik Radev i ministarka privrede Kornelija Ninova, koja je ujedno i predsednica BSP. Zvanično odustajanje od isporuka oružja dok se istovremeno nezvanično oružje isporučuje Ukrajini bio je očigledno spretan politički potez bugarskog premijera izveden uz pomoć ukrajinskog predsednika.

„Ukrajina, kojoj je Rusija nametnula borbu za egzistenciju, svojim pismom je uspela da uprkos ruskom pritisku stabilizuje vladu susedne države koja joj je naklonjena“, zaključuje Martin Kote, direktor predstavništva nemačke fondacije „Fridrih Nauman“ u Sofiji. Sada je međutim upitno koliko dugo će to „primirje“ da traji. Već dan nakon rasprave u parlamentu, predsednik Radev ponovo je napao vladu i popravak ukrajinske vojne opreme u Bugarskoj nazvao „opasnim korakom“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.