Sastanak ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog tokom njegove posete SAD s republikanskim predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom bio je čas najavljen, čas otkazan. S obzirom na sve češće napade Trampa na Zelenskog i iznenadni sukob s predsednikom Predstavničkog doma Majkom Džonsonom, već sama činjenica da se sastanak uopšte desio predstavlja uspeh za Zelenskog.

Verovatno se za to može zahvaliti uticajnim republikancima koji bezuslovno podržavaju Ukrajinu u njenoj odbrani od Rusije i koji su očigledno uspeli da izvrše pritisak na Trampa.

Džonson tu svakako ne spada. On je odlučno zahtevao od Zelenskog da smeni ukrajinsku ambasadorku u SAD, Oksanu Markarovu: optužio ju je da je na samom početku posete Sjedinjenim Državama za Zelenskog organizovala posetu fabrici u Pensilvaniji u kojoj se proizvodi municija za Ukrajinu.

Predsednik Predstavničkog doma kritikovao je činjenicu da su Zelenskog tokom njegove posete Pensilvaniji pratili samo predstavnici tamo vladajućih demokrata. Džonson smatra da ambasadorka Markarova „namerno nije pozvala nijednog republikanca“ na taj događaj u toj značajnoj saveznoj državi. 

„Ta tura je očigledno bila partijsko-politički predizborni događaj s ciljem da se pomogne demokratama i jasan je pokušaj uticaja na izbore“, napisao je Džonson u pismu Zelenskom.

Ćutanje u Kijevu

Optužbe podsećaju na one iz 2016. kada je Donald Tramp optužio Kijev za uticaj na izbore i podršku njegovoj rivalki Hilari Klinton. Tada je to bilo povezano s istragom u SAD protiv Trampovog bivšeg šefa kampanje Pola Manaforta, koji je bio savetnik bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča. Janukovič je 2014. tokom masovnih protesta opozicije, pobegao u Rusiju.

Nakon objavljivanja pisma, Džonson je otkazao planirani sastanak sa Zelenskim, a republikanci u američkom Kongresu pokrenuli su istragu povodom posete ukrajinskog predsednika Pensilvaniji, kako bi utvrdili da li je administracija predsednika Džozefa Bajdena pokušala da „iskoristi Zelenskog da bi podržala predsedničku kampanju potpredsednice Kamale Haris“.

Bela kuća, s druge strane, ne vidi ništa neobično u toj poseti i pozvala je republikance da odustanu od istrage.

Ukrajinsko rukovodstvo nije odgovorilo na pismo predsednika američkog Predstavničkog doma. Pres služba ukrajinskog predsedništva još nije odgovorila na zahtev DW da taj slučaj prokomentariše.

„Smešne i neutemeljene optužbe“

Pensilvanija spada u takozvane „swing states“, neopredeljene države koje nekad glasaju za demokrate, a nekad za republikance i u kojima bi mogao biti odlučen ishod predsedničkih izbora u SAD. I Haris i Tramp tamo imaju približno isti broj pristalica. Osim toga, fabrika municije nalazi se u Skrantonu, rodnom gradu Bajdena.

Prema mišljenju eksperta za SAD iz ukrajinskog Centra za odbrambene strategije, Oleksandra Hare, preterano je Pensilvaniju nazivati „ključnom državom na predsedničkim izborima“, jer ima i drugih država koje se smatraju sving-državama. Prema njegovom mišljenju, optužba republikanaca da se Ukrajina navodno meša u unutrašnju politiku SAD je „smešna“.

U istoriji SAD nikada samo jedna država nije odlučivala o pobedi na predsedničkim izborima, ističe Vadim Trjuhan, bivši ukrajinski diplomata, koji danas vodi konsultantsku firmu. 

„Zelenski se poslednjih meseci na sve moguće načine trudio da se uzdrži od komentara o američkim izborima i apsolutno je neutemeljeno govoriti o njegovom mešanju ili mešanju predstavnika ukrajinske vlade u američke izbore“, kaže Trjuhan.

Zelenski u „diplomatskoj klopci“

Stručnjaci koje je DW konsultovao ne veruju da je samo ukrajinska ambasada odgovorna za to što su Zelenskog u Pensilvaniji pratili samo predstavnici demokrata.

„Ako je to greška diplomatije, onda je nebitna“, smatra Aleksandar Džon Motil sa univerziteta Rutgers u Nju Džersiju.

Prema rečima politikologa, pravi razlog je predizborna kampanja koja postaje sve žešća kako se bliži datum izbora, 5. novembar, jer Kamala Haris i Donald Tramp u anketama imaju razliku od samo nekoliko procenata.

Kada je pismo Majka Džonsona izazvalo pažnju i dospelo na naslovne strane vodećih medija, Donald Tramp je neočekivano najavio da će se ipak sastati s predsednikom Zelenskim. 

„Trampovi savetnici naterali su ga da promeni mišljenje i on je odlučio da ne otkaže sastanak sa Zelenskim, jer to demokrate lako mogu da iskoriste protiv njega“, kaže Rikardo Alkaro iz Brukings instituta u Vašingtonu.

Trampov tim je jednostavno odlučio da iskoristi Ukrajinu u ovom skandalu „kako bi pridobili glasače koji veruju da bi SAD trebalo da se bavi svojim unutrašnjim pitanjima, da novac poreskih obveznika ne treba trošiti na ratove, da Rusiju nije moguće pobediti i slično“, kaže ekspert za SAD Oleksandr Hara.

Vadim Trjuhan veruje da i Tramp i njegov kandidat za potpredsednika, Džejms Vans, vide da Demokratska stranka polaže na pobedu Ukrajine i da žele da iskoriste tu konfrontaciju. Stoga se može reći da je predsednik Zelenski svojom posetom Pensilvaniji upao u diplomatsku klopku, smatra bivši diplomata.

*ovaj članak je najpre objavljen na ruskom, a preuzet je s nemačkog jezika