Do sada je za ukrajinskog predsednika Zelenskog Poljska bila stanica na proputovanju za Vašington, London, Pariz ili Brisel.

Danas je on u pratnji supruge Olene doputovatao u prvu zvaničnu posetu Varšavi od početka napada Rusije na Ukrajinu. „Zelenski će se zahvaliti Poljskoj“, to su naslovi i listova bliskih vladi i onih sklonih opozociji.

 Jaki simboli

Političar opozicione gradjanske koalicije Pavel Kaval kaže:”Poseta će imati simboličku i praktičnu dimenziju”. Za njega je simbolična dimenzija veoma važna. Ovaj bivši ministar spoljnih poslova dodaje da se u Poljskoj desio pravi “humanitarni ustanak” jer su Poljaci od prvog trenutka pokazali izuzetnu spremnost da pomognu. “Možemo stvarno da budemo ponosni na to, jer je ta pomoć istorijski jedinstvena”.

pročitajte još:Poljski premijer: Evropa samo kao zajednica nacija

Zaista su razmere poljske pomoći Ukrajincima do sada nezabeležene u istoriji zemlje. Prema podacima Instituta za svetsku privredu iz Kila, poljska pomoć je do februara ove godine iznosila 3,6 milijardi evra. Poljska je na petom mestu po obimu ponoći, a ispred nje su SAD (73,1 milijardi evra), EU (29,9 milijardi evra),Velika Britanija (8,3 milijardi evra) i Nemačka (6,1 milijardi evra). A što se tiče vojne pomoći samo su Amerikanci i Britanci ispred Poljaka koji su izdvojili 2,4 milijarde evra.

Ukrajinci dočekani raširenih ruku

Prema podacima poljske pogranične službe ukrajinsko-poljsku granicu je u proteklih 13 meseci prešlo skoro 11 miliona osoba sa ukrajinskim pasošem. U istom periodu devet miliona ih se vratilo u Ukrajinu. Izbeglice koje su ostale u Poljskoj dobile su istu socijalnu zaštitu i pomoć kao poljski državljani. Smešteni su u poljskim porodicama ili kod ukrajinskih poznanika koji već žive u Poljskoj. Poljske humanitarne organizacje i civilno društvo su odlično obavili zadatak. 

Politička podrška Varšave 

Poljski premijer Mateuš Moravjecki je tri nedelje posle početka rata otputovao u Kijev. Predsednik Poljske Duda je sa svojim baltičkim kolegama u aprilu 2022. posetio oslobođene ukrajinske gradove, a među njima i Buču, gde su dokumentovani prvi ruski ratni zločini. Duda je u prvoj godini rata četiri puta posetio Ukrajinu. 

Varšava je poslala svoje tenkove sovjetske proizvodnje T-72 i vršila je pritisak na Nemačku i druge zapadne zemlje da brže isporuče oružje ugroženoj zemlji. 

pročitajte još: Poljski MiG-ovi za Ukrajinu, Nemačka nije obaveštena

Slično je bilo sa odlukom Poljske da pošalje svoje avione MIG-29. Aerodrom Jasionka kod Žešova  postalo je glavno mesto distribucije vojne pomoći za Ukrajinu. Podrška Ukrajini u Poljskoj ne jenjava, a kritika isporuke oružja stiže samo sa krajnje desnice. Ipak, odnosi Varšave i Kijeva nisu lišeni problema. 

Ukrajinsko žito ljuti poljske seljake

Zbog ruske blokade ukrajinskih crnomorskih luka ukrajinski kukurz i pšenica bi trebalo da se izvoze preko poljskih baltičkih luka. Jedan deo tih žitarica je dospeo na poljsko tržište, što je dovelo do dramatičnog pada cena. Poljska vlada je reagovala tek kada su besni seljaci blokirali saobraćajnice. Sa predstavnicima poljoprivrednika je postignut sporazum, ali protesti i dalje traju. Poljski premijer Mazovjecki najavio da će sa Zelenskim razgovarati o ovom problemu. 

Poljski vicepremijer i ministar poljoprivrede Henrik Kovalčik u jeku afere oko ukrajinskog žita, koje je dobrim delom umesto u Africi završilo u Poljskoj i na tržištima Evropske unije, podneo je danas ostavku.

„Podneo sam ostavku na funkciju ministra poljoprivrede i razvoja sela kada sam video da osnovni zahtev poljskih poljoprivrednika Evropska komisija neće ispuniti. Umesto toga EK je objavila predlog da se produži bescarinski uvoz žitarica iz Ukrajine na sledećih godinu dana, a stupa na snagu juna ove godine", obrazložio je na konferenciji za novinare Kovalčik zašto podnosi ostavku.

Kovalčik je pre ostavke obećao da će poljska vlada izdvojiti nešto više od dve milijarde evra da pokrije poljskim ratarima gubitke zbog destabilizacije tržišta izazvanog ukrajinskim žitaricama. On će ostati na funkciji vicepremijera, a novi ministar poljoprivrede trebalo bi da postane šef Odbora za poljoprivredu i razvoj sela u Sejmu poljskog parlamenta Robert Telus.

Ukrajina kao predizborna tema?

Oko milion Ukrajinaca u međuvremenu žive u Poljskoj, mnogi studiraju ili rade. Još pre rata u Poljskoj je bilo stotine hiljada ukrajinskih radnika. U poljskim medijima upozoravaju da bi prisustvo Ukrajinaca u Poljskoj moglo postati tema predizborne kampanje ako se ekonomska situacija pogorša.

U nacionalističkoj desničarskoj štampi mogu se pročitati naslovi kao što je: “Ovo nije naš rat”. Političar Koval smatra da je vreme za poljsko-ukrajinski sporazum po uzoru na sporazum između Francuske i Nemačke iz 1963 koji je stvorio čvrste strukture saradnje i omogućio razmenu mladih ljudi. 

Teška istorija

Iznad odnosa dve zemlje kao mač visi teška prošlost. Izbijanje rata je potisnulo te teme, ali one nisu zaboravljene. U martu 1943. ukrajinski nacionalisti su u Voliniji, koja je pre Drugog svetskog rata pripadala Poljskoj, napali poljske porodice s ciljem da ih proteraju i unište, kako bi stvorili uslove da posle nemačkog povlačenja to postane deo Ukrajine. Poljski izvori to nazivaju „etničkim čišćenjem“ u kojem je stradalo 100 000 Poljaka.

Poljske akcije odmazde su odnele 20 000 ukrajinskih života. Posle Drugog svetskog rata Sovjetski Savez je prinudno prekrojio granice, sukob se nastavio u jugoistočnoj Poljskoj u oblasti Beščadi. 1947. su sve ukrajinske porodice proterane na zapad i sever Poljske, a njihova sela i crkve uništeni. 

Do danas je ukrajinski nacionalistički vođa Stepan Bandera jabuka razdora među komšijama. Za mnoge Ukrajince je on bio borac za slobodu, dok ga mnogi Poljaci posmatraju kao ratnog zločinca. 

Opozicioni političar Pavel Koval smatra da će Zelenski u vezi sa tim pitanjem nešto uraditi. Ovaj političar veruje da Bandera nije glavni junak za današnje Ukrajince, već branioci Mariupolja i Bahmuta. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.