1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Zemlja bez snage da spreči haos

10. januar 2018.

Obeležavanje „Dana Republike Srpske“ i sporne političke poruke odaslate iz Banjaluke još jednom potvrđuju da za pogoršanje odnosa u Bosni i Hercegovini veliku odgovornost snose i unutrašnji, ali i međunarodni faktori.

Svečano na ulicama u BanjaluciFoto: DW/D. Maksimović

U Republici Srpskoj je proslavljen još jedan 9. januar – „Dan RS“. Organizovane su brojne manifestacije i izrečene političke poruke koje su izazvale oprečne reakcije u BiH i regionu. Većina Srba u RS pozdravila je obeležavanje 9. januara, uprkos protivljenju Bošnjaka, Hrvata i drugih nesrba za koje taj datum označava početak stradanja u proteklom ratu. Ponovo su otvorene rasprave o konstitutivnosti naroda, odlukama nadležnih sudova, uz neizostavnu nacionalističku retoriku kojom se u BiH konstantno održava stanje izražene međunacionalne netrpeljivosti.

- pročitajte još: „Referendum o otcepljenju – crvena linija“

Profesor ustavnog prava i jedan od vodećih stručnjaka BiH iz te oblasti Kasim Trnka podseća da je Ustavni sud BiH utvrdio da je 9. januar neustavan, jer predstavlja akt diskriminacije prema nesrpskoj populaciji u RS. „Vlasti u RS su navodno htele da sprovedu odluku Ustavnog suda, pa su naknadno doneli Zakon o državnim praznicima, kojim su ponovo naglasili da je 9. januar ’Dan RS’. Istina, dodali su da on ima sekularni karakter, da se neće verski obeležavati i da oni koji ne žele, ne moraju da učestvuju u tim manifestacijama. To je, međutim, izigravanje odluke Ustavnog suda, a ne njeno sprovođenje. Svi bitni elementi koje je Ustavni sud BiH ranije ocenio kao diskriminatorski su ostali – ostao je datum 9. januar 1992. godine kada je samozvana i samoproglašena Skupština srpskog naroda, sastavljena isključivo od poslanika jedne nacije, praktično jedne političke partije, utvrdila da se uspostavlja Srpska republika BiH, bez uvažavanja interesa Bošnjaka, Hrvata i drugih nesrba koji su živeli na toj teritoriji. Insistirajući na 9. januaru kao ’Danu RS’, vlasti u tom entitetu potvrđuju da su i dalje spremne da diskriminišu nesrpsko stanovništvo. Nažalost, tome svedoči i pozicija nesrpskih povratnika u pogledu korišćenja sopstvenog jezika, pisma i niza drugih elemenata. Nema sumnje da je na delu tipično izigravanje odluke Ustavnog suda BiH. Na osnovu inicijative bošnjačkih poslanika iz Skupštine RS, od Suda se sada očekuje i da se oglasi o novom entitetskom Zakonu u praznicima. Verujem da će Ustavni sud BiH i taj novi Zakon proglasiti neustavnim iako se, objektivno govoreći, mogao i sam oglasiti u vezi s načinom sprovođenja njegovih odluka, ne čekajući poslaničke inicijative“, kaže Trnka za DW.

Kasim Trnka: Nema sumnje da je na delu tipično izigravanje odluke Ustavnog suda BiHFoto: DW/Samir Huseinovic

- pročitajte još: Dodik, mapa i flomaster

Bošnjački zvaničnici i organizacije koje okupljaju preživele žrtve rata tvrde da se manifestacijama u povodu 9. januara, porukama entitetskih i drugih političkih i verskih zvaničnika RS i Srbije krše ljudska prava Bošnjaka, Hrvata i drugih nesrba u tom entitetu, a da četnička ikonografija i veličanje ratnih zločinaca vređaju osećanja žrtava. Poruku predsednika RS Milorada Dodikada je „RS država srpskog naroda“ i ostalih koji u njoj žive, kao i izjavu patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja da je RS „najnovija država srpskog naroda“, vide kao namerne provokacije i grubo kršenje ustava i zakona u BiH, te mešanje u unutrašnje bosanskohercegovačke prilike.

Licemerje političara, naivnost građana

Izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava Branko Todorović kaže da zvaničnici koji nisu sposobni da reše suštinska pitanja za normalan život građana, prikrivajući sopstvenu nesposobnost i odvraćajući pažnju od svakodnevne pljačke državnog novca i raznovrsne zloupotrebe vlasti, proizvode veštačke krize i incidentne situacije. „Ogromnu odgovornost u svemu tome snose i građani, koji prilično naivno i lakoverno dopuštaju da ih političari izmanipulišu. Veliku odgovornost za katastrofalnu situaciju u BiH, koja će se i dalje pogoršavati, snosi i međunarodna zajednica svojim nečinjenjem, nejedinstvom i okretanjem glave u stranu pred bosanskohercegovačkim političkim avanturistima. Takođe, zvanični Beograd i Zagreb, kontinuirano, preko svojih političkih marioneta u BiH, demonstriraju sramno političko licemerje, gde postaje očigledno, duboko i snažno neprijateljsko mešanje u unutrašnja pitanja u BiH. Možda vodeći političari u BiH imaju dve ili tri države i državljanstva, a imovinu, bankovne račune i nekretnine verovatno u mnogo više država. Međutim, ne bi trebalo da zaborave da veliki broj Srba i Hrvata nema rezervnu državu i da u BiH žele da žive i ostvaruju svoja ljudska i građanska prava“, kaže Todorović za DW.

Branko Todorović: Beograd i Zagreb kontinuirano, preko svojih političkih marioneta u BiH, demonstriraju sramno političko licemerjeFoto: privat

Odgovornost međunarodne zajednice

Todorović podseća da u BiH već godinama traje proces razaranja institucija na svim nivoima. „Umesto da podržavaju vladavinu prava, političari razaraju pravosudne i druge institucije, dok su od javnih emitera koji se finansiraju novcem građana stvorili staljinističke propagandne mašinerije. Očigledno je da u BiH ne postoji unutrašnja snaga koja će zaustaviti taj raspad i put u haos, kao što je i očigledno da mnogi u međunarodnoj zajednici, pre svega mislim na Evropsku uniju, ne vide i ne misle da se u BiH dešava bilo šta dramatično. Nedavna ’saga o akcizama’ pomogla je da spadnu mnoge maske“, ističe Todorović.

- pročitajte još: Građani pristaju na sve jer građana nema

Na obeležavanje 9. januara „Dana RS“ su, kao i obično, reagovale i neke međunarodne organizacije, među kojima i Delegacija EU u BiH, Ambasada Sjedinjenih Američkih država, te kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) kao „vrhovni tumač“ Dejtonskog sporazuma. Sve te institucije pozvale su na poštovanje Ustavnog suda BiH koji je razmotrio usklađenost 9. januara kao „Dana RS“ sa Ustavom BiH i utvrdio da je on neustavan. Političari su pozvani na odgovornost i uzdržavanje od negativne retorike, ali je sve ostalo na apelima, bez konkretnih dela.

Kako Dodik crta mapu

34:25

This browser does not support the video element.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi