„Tipično belgijski kompromis, to je naša tajna“, kaže Hađa Lahbib sa osmehom. Tako odgovara na pitanje šta donosi belgijsko predsedavanje EU u prvoj polovini 2024. godine.

„Bolji smo u nalaženju rešenja nego u stvaranju problema“, rekla je ova liberalna ministarka spoljnih poslova koja dolazi iz Valonije, frankofonog dela Belgije, kada je početkom decembara predstavljala program predsedavanja.

Kraljevina Belgija je kao „višejezična i multietnička“ zemlja naviknuta na diskusije i traženje kompromisa, dodala je Lahbib. Njeni roditelji potiču iz Alžira, a onda sama je sveže lice u politici – donedavno je bila televizijska voditeljka.

Sve mora pre kampanje

Kao predsedavajuća EU, Belgija će do kraja aprila imati da izađe na kraj sa skoro 150 zakonskih predloga koji treba da prođu kroz Evropski parlament i druge institucije. Tu spadaju reforma postupka azila i pravila za upotrebu veštačke inteligencije.

Jer, krajem aprila Evropski parlament poslednji put zaseda u ovom sastavu. U prvoj sedmici aprila su onda evropski izbori.

To znači da Belgija ima manje vremena nego inače – predsedavanja zvanično traju šest meseci, ali ovo će biti obeleženo cajtnotom zbog izbora.

Uprkos tome, liberalni premijer Aleksander de Kro želi da progura što više zakona koji menjaju privrednu sliku EU i čine je konkurentnijom u svetu. „To znači, štititi ljude, jačati ekonomiju i spremiti se za zajedničku budućnost“, kaže on.

„Za Belgiju je ovo već 13. predsedavanje EU. Trebalo bi da znamo šta radimo“, dodao je De Kro.

Belgija se 1957. našla među šest osnivača preteča EU.

Kako sa Orbanom?

Već na posebnom evropskom samitu 1. februara Belgijance čeka krupan zalogaj. Valja ispregovarati dugoročni budžet EU u kojem bi pedeset milijardi evra bilo opredeljeno za pomoć Ukrajini.

Na nedavnom samitu u decembru, mađarski premijer Viktor Orban je vetom blokirao dogovor o novcu za Kijev.

„Važno je da pokažemo da ćemo i dalje pomagati Ukrajini“, rekao je o tome belgijski premijer De Kro. Još nije rekao kako misli da ubedi Orbana.

Posebno je pikantno što Mađarska u drugoj polovini 2024. godine preuzima predsedavanje EU, upravo nakon Belgije. Brisel i Budimpešta će, dakle, morati da sarađuju.

Nejasno je da li će se prva međuvladina konferencija sa Ukrajinom i Moldavijom održati u prvoj polovini godine pod belgijskom palicom. Razgovori sa te dve zemlje uslediće jer je EU sa obema otvorila pristupne pregovore.

EU mora da se menja

Inače, tema belgijskog predsedavanja biće i proširenje EU i posebno priprema same Evropske unija da svari to moguće proširenje.

Jer, EU ne funkcioniše ovako i moraće da vidi kako da reformiše unutrašnje procedure, kaže Janis Emanulidis iz trusta mozgova Centar za evropske politike.

Kako kaže, 2024. godina nosi nove izazove u mogućem stupanju ruskog vlastodršca Putina do samih granica EU, opasnosti da Evropa na evropskim izborima ode udesno kao i da u SAD ponovo bude izabran Donald Tramp.

„Putin nas posmatra. Ako izbori u Evropi i SAD ne prođu dobro, onda bi Putin mogao da nas izazove. Jesmo li za to spremni?“, pita se Emanulidis.

Izborna kampanja i u samoj Belgiji

Neki komentatori u belgijskoj štampi sumnjaju da Vlada te zemlje ima snage za sve izazove koje nosi predsedavanje EU. Jer, paralelno sa evropskim izborima, održavaju se i belgijski lokalni, regionalni i federalni izbori.

Neizvesno je da li će na vlasti opstati komplikovana koalicija sedam partija, od Socijalista, preko Zelenih i Liberala, do Demohrišćana iz oba dela zemlje.

U anketama ta koalicija pada po popularnosti, dok jačaju desničari i flamanski separatisti.

Na pitanje da li će izbori u komplikovanoj državi Belgiji uticati na predsedavanje EU, premijer De Kro je rekao: „Ne!“

Doduše, on sam gotovo izvesno više neće biti premijer jer njegova stranka, flamanski Liberali, posebno gubi na popularnosti.