Iako su brojni ratovi vođeni nakon raspada bivše Jugoslavije odavno završeni, pod zemljom i dalje vreba smrtonosna opasnost. Nedavno su smrtno stradala dva srpska podoficira na Kopaoniku, kada su pokušavali da demontiraju kasetnu bombu, ostalu iz Nato bombardovanja 1999. godine. Jednom je bilo 36 a drugom 37 godina. Šest sedmica ranije su poginula i dva dvadesetogodišnja vojnika kod Ćuprije od granate koja nije eksplodirala za vreme rata. Povrh toga, u toj eksploziji je povređeno još sedmoro osoba. Odakle je ta granata, to je ostalo nepoznato, prenosi nemačka agencija dpa.

Kasetne bombe, granate, mine – mnogi eksplozivni ostaci rata još uvek nisu uklonjeni. To pogađa i decu: nedavno je u Olovu, pedesetak kilometara severoistočno od Sarajeva, od eksplozije nagazne mine poginuo jedan šestogodišnji dečak. On je, zajedno s ocem koji je povređen od eksplozije, sakupljao ogrev.

Preko milion ljudi u blizini minskih polja

U susednoj Hrvatskoj je od kraja rata (1991-1995) 285 ljudi poginulo od eksplozija zaostalih minsko-eksplozivnih naprava, kaže Mladen Crnković, direktor Centra za uklanjanje mina u opštini Sisak. Oko 620 ljudi je povređeno, mnogi od njih teško. U Bosni i Hercegovini je u poslednjih petnaestak godina evidentirano 583 pogibija, među kojima je i 46 stručnjaka za razminiranje. Samo prošle godine je bilo devet mrtvih i šesnaest ranjenih.

Od kraja rata na prostoru bivše Jugoslavije je i međunarodna zajednica pomogla da se očisti veliko područje od eksplozivnih ostavština iz rata. Ali i dalje su velika područja nedostupna zbog zaostalih mina i eksplozivnih naprava. U Bosni i Hercegovini je to oko 1.300 kvradratnih kilometara gde još u zemlji preti, kako se procenjuje, oko 200.000 mina. To je oko 2,6 odsto teritorije čitave zemlje, a od toga je ugroženo oko pola miliona ljudi.

U Hrvatskoj mine prete na više od stotinu mesta i opština na površini od 714 kvadratnih kilometara u čijoj blizini živi 800.000 stanovnika. Tu onda dolaze i minirana područja na jugu Srbije i u Kosovu. Samo je na Kosovu od zaostalih eksplozivnih naprava poginulo 114 osoba, a 446 ih je povređeno – to su podaci do 2010. godine.

Uprkos upozorenjima…

Zašto stanovništvo ulazi u minska polja, čak i kada su ona jasno označena? Najčešće se radi o sakupljanju plodova i ogreva, smatraju predstavnici organizacije Hendikep Internešnel koja već godinama među vodećima u zadatku uklanjanja posledica rata na prostoru bivše Jugoslavije. Uvek iznova bude mrtvih među onima koji sakupljaju drvo za ogrev jer nemaju drugih mogućnosti da se greju preko zime. Neke od najsiromašnijih porodica sakupljaju i čaure kako bi ih prodale kao stari metal i barem nešto zaradile.

Nakon rata su ove zemlje retko dolazile u središte pažnje svetskih medija. Zato je i međunarodna pomoć presahnula, iako ima još mnogo posla. Jer ne radi se samo o uklanjaju eksplozivnih naprava i finansijskoj pomoći žrtvama takvih udesa. U tim zemljama je potrebno proširiti i ortopedske centre gde bi se pomoglo osakaćenim ljudima. Previše često se tamo vide ljudi koje još imaju primitivne štake kakve danas možemo videti samo još u filmovima iz Prvog i Drugog svetskog rata, piše u izveštaju dpa.

Autori: Tomas Brej (dpa) / Srećko Matić
Odg. urednik: Nemanja Rujević