1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
KatastrofaTurska

Zemljotresima u Turskoj i Siriji pogođeno 23 miliona ljudi

7. februar 2023.

Posle razornih zemljotresa, situacija u Turskoj i Siriji i dalje je dramatična. Prema SZO, u obe zemlje je pogođeno oko 23 miliona ljudi. Broj poginulih neprestano raste. Pomoć iz sveta pristiže, ali ima problema.

Hataj, Turska, 7.02.2023.
Hataj, Turska, 7.02.2023.Foto: Umit Bektas/REUTERS

Prema informacijama koje su do nas stigle do 22 sati, broj poginulih u zemljotresu u Turskoj i Siriji popeo se na više od  7,200. Povređeno je skoro 35.000 ljudi.

Do sada je u Turskoj registrovano  5,434 smrtnih slučajeva i 31,000 povređenih. Potpredsednik Fuat Oktaj je rekao da je oko 8.000 ljudi spaseno iz ruševina, i da je skoro 350 000 ljudi smešteno negde pod krovom.

U Siriji su vlasti u oblastima pod kontrolom vlade u Damasku i oblastima pod kontrolom pobunjenika registrovali najmanje 1,800   mrtvih. Više od 3,700 ljudi je povređeno.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), zemljotresom u tursko-sirijskoj pograničnoj oblasti potencijalno je pogođeno i do 23 miliona ljudi, uključujući i pet miliona ljudi koji su ionako posebno ranjivi, rekla je viša predstavnica SZO Adelhajd Maršang u Ženevi.

Turska - pogođeno 13 miliona ljudi

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan proglasio je vanredno stanje: važiće tri meseca u deset gradova. Istovremeno, Erdogan je najavio da će za žrtve zemljotresa omogućiti smeštaj u hotelima u turističkom regionu Antalija.

Prema procenama vlade u Ankari, u Turskoj je zemljotresom pogođeno više od 13 miliona ljudi. „Ovaj zemljotres je direktno pogodio 13,5 miliona naših građana“, rekao je u utorak ministar turskih gradova Murat Kurum. Neki putevi nisu pristupačni, radi se na tome da ponovo budu prohodni. U pojedinim regionima nema vode, a radi se na tome da se što pre sanira šteta da bi ljudi ponovo imali vodu.

Bolnica u Iškenderunu, Turska 7.02.2023.Foto: Benoit Tessier/REUTERS

Načelnik turske Civilne zaštite Orhan Tatar rekao je da velika hladnoća stvara dodatni pritisak da se preživeli što pre spasu iz ruševina. Zimsko vreme takođe otežava raspoređivanje pomagača. „Delom je teško prebaciti timove za potragu i spasavanje u region“, rekao je on.

Tatar je rekao da je trenutno raspoređeno više od 24.400 spasilaca, a dolazi ih još. Deset brodova bi takođe trebalo da pomogne u spasavanju i odveze povređene u bolnice, uglavnom preko mediteranske luke Iškenderun. U toj luci je izbio veliki požar, navodno jer su tokom zemljotresa popadali kontejneri sa raznom robom

Luka Iškanderun, 7.02.2023.Foto: Serdar Ozsoy/Depo Photos via AP/picture alliance

Oko 55 helikoptera je donelo pomoć, oko 85 kamiona je delilo hranu. Civilna zaštita Turske dobila je prijave o 11.342 srušenih objekata. Međutim, za sada je potvrđeno oko polovina tog broja, odnosno 5.775.

Korodinisana pomoć iz Evrope

Peko Centra EU za pomoć u katastrofama već je mobilisano 27 timova za potragu i spasavanje. Kako je saopštio odgovorni evropski komesar Janez Lenarčič, njih čine ukupno više od 1.150 spasilaca i 70 specijalno obučenih pasa.

Prema Lenarčićevim rečima, u pomoć Turskoj koju koordinira EU, među 19 evropskih zemalja su pored članica EU i druge evropske zemlje poput Albanije i Crne Gore.

Problem sa pružanjem pomoći Siriji

U utorak je Sirija pozvala SAD i EU da ukinu sankcije. Siriji je sada hitno potrebna pomoć, rekao je upravnik Sirijskog arapskog Crvenog polumeseca Halid Hbubati. „Tražim ukidanje sankcija Siriji. To je za nas najvažnije“, rekao je on i dodao da su za spasilačke operacije potrebne su građevinske mašine. 

Sankcije su uvedene Siriji od 2011. godine, kada je sirijski predsednik Bašar el Asad primenio nasilje protiv protesta, što je dovelo do građanskog rata koji i danas traje.

Ruski spasioci u Alepu, u Siriji, 7.02.2023.Foto: SNA/IMAGO

Rusija, bliski saveznik sirijske vlade i predsednika Bašara el Asada, vojno je intervenisala u građanskom ratu u Siriji 2015. Prema ruskom Ministarstvu odbrane, više od 300 ruskih vojnika i 60 vozila već je raspoređeno u oblastima zemljotresa u Siriji da raščišćavaju ruševine, traže zatrpane i pružaju medicinsku pomoć.

Sirija se u ponedeljak obratila državama članicama Ujedinjenih nacija, Međunarodnom komitetu Crvenog krsta i drugim humanitarnim agencijama, tražeći od njih da „podrže napore sirijske vlade da se izbori sa razornim zemljotresom“, navodi se u saopštenju sirijskog Ministarstva spoljnih poslova.

Idlib na granici sa Turskom drže pobunjenici, ima mnogo izbeglica...

Jedna od oblasti najteže pogođenih zemljotresima je Idlib u Siriji, koju drže pobunjenici. Zbog toga se smatra da bi to moglo da oteža državnu pomoć iz Damaska. Posle više od jedanaest godina građanskog rata, vladine trupe ponovo kontrolišu oko dve trećine zemlje.

Selo Besnija kod grada Harima, u delu Sirije koji drže pobunjeniciFoto: OMAR HAJ KADOUR/AFP

Sirijski Crveni krst je najavio da će isporučiti pomoć - i oblastima koje drže pobunjenici. U tome mogu da posreduju organizacije UN, rekao šef Sirijskog Crvenog krsta na konferenciji za novinare i istakao da pomoć treba pružiti u svim pogođenim oblastima Sirije.

Prema UN, razorni zemljotresi u Siriji su uglavnom pogodili ljude koji su već živeli bez zaštite, u katastrofalnim uslovima. Mnogi interno raseljeni koji su živeli u trošnom smeštaju, morali su da provedu noć na otvorenom na snegu i niskim temperaturama, rekla je portparolka agencije UN za izbeglice UNHCR agenciji dpa. „Zbog brojnih naknadnih zemljotresa, ljudi su se plašili da ostanu u svojim domovima.“

Berbok apeluje i na Rusiju da se otvori još graničnih prelaza

Važne isporuke humantirane pomoći Ujedinjenih nacija iz Turske u Siriju za sada su prekinute. To trenutno nije moguće zbog oštećenih puteva i drugih logističkih problema, rekla je portparolka UN Kancelarije za koordinaciju humanitarnih poslova Madevi Sun-Suona. „Ne možemo da kažemo kada će isporuke se nastaviti“, rekla je ona u utorak oko podneva.

Analena BerbokFoto: Kira Hofmann/photothek/IMAGO

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pozvala je na otvaranje svih graničnih prelaza između Turske i Sirije kako bi se omogućila brza humanitarna pomoć i u Siriji.

Trenutno je otvoren samo jedan granični prelaz, koji je takođe oštećen u zemljotresu, rekla je ona. Na severozapadu Sirije je ionako bilo teško snabdeti ljude humanitarnom pomoći. „Zato svi međunarodni akteri – uključujući Rusiju – treba da iskoriste svoj uticaj na sirijski režim kako bi obezbedili da humanitarna pomoć stigne i tamo“, naglasila je Berbok.

Ne treba postavljati nikakve dodatne prepreke, jer je ovde svaki minut bitan, a nemačka vlada, prema rečima Berbok, stavila je humanitarnoj organizaciji Maltezer internešenel na raspolaganje, milion evra pre svega za pomoć tim ljudima u Siriji. Mora se obezbediti da humanitarne organizacije imaju pristup severnoj Siriji, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova.

Nemačka vlada nema zvaničan kontakt sa predsednikom Sirije Bašarom el Asadom.

Nemački humantinarci - kako do Sirije?

Nemačka Savezna agencija za tehničku pomoć(THW) priprema se za isporuku generatora za struju, šatora i ćebad, najavila je nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.

Nemački spasioci na aerodromu u Gazijantepu, Turska, 7.02.2023.Foto: Piroschka van de Wouw/REUTERS

A prvi spasioci iz Nemačke već su u zemljotresnim područjima u Turskoj. „Veliki izazov sa kojim se sada suočavamo je da stignemo tamo gde treba", rekao je šef odeljenja za hitnu pomoć Maltezer Internešenela Oliver Hohedez. Aerodromi su preopterećeni, a mnogi putevi uništeni.

Maltežani zbog niskih temperatura u prtljagu uglavnom imaju ćebad, uređaje za zagrevanje i šatore. Pomagači još ne znaju koliko će dugo ostati u Turskoj. Imamo kartu u jednom pravcu“, rekao je Hohedez.

Nemačke humanitarce ne zabrinjava samo jaka zima na području pogođenom zemljotresom i to što se ne zna koliko je ljudi još zatrpano u ruševinama - već i situacija žrtava na teritoriji Sirije.

Jandaris, grad koji drže pobunjenici u SirijiFoto: Khalil Ashawi/Reuters

Iz zatvora u Siriji pobeglo 20 zatvorenika, verovatno boraca IS

Nakon jakog zemljotresa u tursko-sirijskoj pograničnoj oblasti, u zatvoru sa oko 2000 zatvorenika nastala je pobuna i pobeglo je 20 zatvorenika - saznaje novinska agencija AFP iz vojnog zatvora Rajo u blizini turske granice.

„Posle zemljotresa, koji je pogodio i Rajo, zatvorenici su podigli ustanak i preuzeli kontrolu nad delovima zatvora“, prenosi i ARD. Pobeglo je oko 20 zatvorenika. „Verujemo da su to borci Islamske države.“

U vojnom zatvoru Rajo nalazi se oko 2.000 zatvorenika, od kojih su oko 1.300 osumnjičeni kao borci Islamske države. Osim ljudi osumnjičenih da su borci Islamske države, u tom zatvoru se drže i kurdski borci.

Priredila: D.Roščić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.