Bomonti je bila prva profesionalna pivara u Osmanskom carstvu. Nalazi se u istanbulskoj opštini Šišli, u centru metropole na Bosforu. Sada je ta istorijski važna građevina predata kancelariji lokalnog muftije. Uskoro bi trebalo da bude srušena kako bi se na toj lokaciji izgradile džamija i stambena zgrada. Međutim, taj građevinski projekat izazvao je veliki otpor.

„Pivara Bomonti ima istorijski značaj. Novi građevinski projekat koji uništava šarm našeg kvarta i dodatno podstiče građevinski bum, nije dobar za nas“, kaže za DW predsednik opštine Šišli Muamer Keskin. Čak je i predsednik Turske komore inženjera i arhitekata Akif Burak Atlar protivnik novih zdanja. „Pivara Bomonti godinama je zapostavljena. Ne bi trebalo razgovarati o rušenju, već o njenoj obnovi.“

„Dijanet holding“ – koliko je bogata ta institucija?

Sporne zgrade na mestu nekadašnje pivare samo su primer rastuće poslovnosti najveće turske verske institucije. Državna služba „Dijanet“ (Diyanet), koja zapošljava više od 107.000 ljudi, vodi stotine sličnih projekata u zemlji i inostranstvu. Kritičari upozoravaju da se ta verska institucija uskoro više neće razlikovati od nekakve ogromne korporacije. Već sada je sarkastično zovu „Dihanet holding“.

Prema podacima s internet-stranice te ustanove, njen budžet iznosi 825 miliona evra. To je suma koja daleko prevazilazi budžete većine ministarstava u Turskoj. Tamošnji Zavod za statistiku (TÜIK) procenjuje da je taj iznos još veći: budžet za 2019. godinu bi, prema njima, mogao da bude čak otprilike 1,7 milijardi evra. Uz to, Dijanet poseduje i brojne nekretnine, kaže prvi čovek Zavoda za statistiku Ali Erbas.

Još većom brojkom barata pisac Omer Saglam. Prema njegovim istraživanjima, Dijanet zarađuje ogromne sume samo kroz organizaciju hodočašća na Hadž i Umru, kao i organizacijom klanja kurbana (prinošenja žrtava, najčešće ovaca, tokom praznika Kurban bajrama), te određenim prikrivenim ulaganjima. Recimo, Dijanet je uključen u posao klanja oko 450.000 kurbana širom sveta. Građani doniraju novac toj instituciji kako bi ona u njihovo ime mogla da zakolje životinje i meso podeli siromašnima. Samo kroz to bi trebalo da zaradi 52,4 miliona evra, kaže Saglam. „Tu bi moralo da se radi o mnogo više novca nego što je navedeno. Nažalost, tokom istraživanja utvrdio sam da se troškovi i prihodi ne unose pravilno. Dijanet je u velikoj meri nekontrolisan.“

„Država u državi“

Organizacija Dijanet je višeslojna i netransparentna. Ta institucija deluje u 145 zemalja sveta kroz svoje obrazovne, kulturne i dobrotvorne aktivnosti. Takođe, njena fondacija „Türkiye Diyanet Vakfi“ upravlja brojnim poslovima. Aktivna je i u Srbiji, Osnovana je 1975. godine kao mala dobrotvorna organizacija da bi do danas narasla do fondacije sa oko 1.000 ispostava širom Turske. Njeno poslovanje je posebno profitabilno, jer je još od 1977. godine oslobođena svih vrsta poreza. Uz to, ona je preko svoje ispostave „Komas A.S.“ prisutna u građevinskom sektoru. Ta kompanija je od 1983. izgradila stotine domova za smeštaj verskih službenika, učenika i studenata, škola džamija, bolnica i hotela.

„Dijanet danas nastupa kao gigantski holding – ili još gore, kao država u državi. Ona međutim ne bi trebalo da funkcioniše kao ekonomska sila“, kaže teolog Džemil Kilič. On zahteva da se verske institucije ponovo vrate svojoj osnovnoj misiji. „Dijanet je osnovan kako bi približio javnosti istinu i islamsku veru, pravdu i vrlinu.“ Ali sada Dijanet nije ništa više od klike koja se uzdigla iznad naroda. „Ta institucija je u početku osnovana da služi siromašnima, a ne samo sopstvenom bogaćenju. To je u suprotnosti s logikom islama.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android