U noći sa 9. na 10. novembar 1938. nacistički nasilnici palili su jevrejske radnje i sinagoge. Kuće, stanovi i prodavnice u vlasništvu Jevreja su opljačkane, a veliki broj ih je uhapšen, pretučen i ubijen. „Kristalna noć“ bila je uvod u najveći genocid u Evropi.

Jedno interaktivno umetničko djelo u Dresdenu od sada podseća na taj događaj. Instalacija „Zid koji nestaje“ na 6.000 drvenih blokova kombinuje citate preživelih iz koncentracionih logora Buhenvald, Mitelbau-Dora i drugih logora koji su spadali u te „fabrike smrti“. Svečano je otvorena je 9. novembra, čime je odata počest žrtvama Holokausta i „Kristalne noći“.

Poruke preživelih

„Zid koji nestaje“ stvoren je po ideji ruske studentkinje Marije Jablonine. Instalaciju je prvi put realizovao Gete-institut u Moskvi 2013. godine, tokom obeležavanja godišnjice nemačkog napada na Sovjetski Savez. Instalacija je potom postavljana u različitim prilikama na različitim mestima, uključujući i četiri izraelska grada. Tokom 2020. nju su, kao deo zvaničnog kulturnog programa nemačke vlade, povodom nemačkog predsedavanja Savetu EU, mogli da vide stanovnici 16 evropskih gradova, uključujući Viljnus, Belfast, Solun i Madrid. „Zid koji nestaje“ u modifikovanom obliku bio je izložen i tokom obeležavanja 76. godišnjice oslobođenja koncentracionih logora Bucenvald i Mitelbau-Dora u aprilu 2021. u Vajmaru, a ovog novembra je u Drezdenu.

Posetioci instalacije pozvani su da izvuku drvene blokove sa citatima, pročitaju ih i ponesu sa sobom. Zid se na taj način prazni i konačno sasvim nestaje. Ali se poruke skoro stotinu onih koji su preživeli Holokaust i dalje prenose. Među njima su poznate ličnosti kao što su Imre Kerteš, Štefane Hesel ili Eugen Kogon, kao i mnoge druge koje nisu tako poznate široj javnosti. Njihovi citati su delom lična iskustva, delom razmišljanja o tome šta Šoa (jevrejski izraz za Holokaust) znači za budući suživot ljudi.

Johanes Ebert, generalni sekretar Gete instituta, uoči otvaranja instalacije u Drezdenu, rekao je: „Sve je manje svedoka i onih koji su preživeli Holokaust, a koji mogu da govore o svojim doživljajima. ’Zid koji nestaje’ doprinosi tome da se poruke preživelih prenesu budućim generacijama.“

pj/nf (mit goethe.de)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu