„Komad istorije koji možete dodirnuti“, kaže Sara i pokazuje na šarene deliće Zida izložene u prodavnici suvenira u centru Berlina. Ova Šveđanka sa majkom šeta čuvenom berlinskom avenijom Unter der Linden (Pod lipama) i misli da je baš „kul“ poneti kući komadić Berlinskog zida. Betonski delovi su upakovani u plastiku kao skupi dijamanti. Cene idu od 6,99 do 23,99 evra. Nijedan komad nije obrađivan niti uglačan – komadi su nepravilni, kao da su baš sada ispali iz Zida.

Zid se prodaje kao alva. Na njemu prodavci suvenira iz Berlina i danas dobro zarađuju. Prodavac kaže da mu jedino bolje idu nezaobilazni magneti za frižidere sa motivima glavnog grada Nemačke. „Svaki peti kupac hoće komad Zida.“ To potvrđuje i Viland Gibel, šef Berlin Story koja posluje preko interneta prodaje takođe i sve što ima veze sa Berlinom. U četiri prodavnice i onlajn-šopu svake godine od Zida zaradi više stotina hiljada evra, kaže Gibel za DW. To se godinama ne menja.

Špic prodaje beleži se oko godišnjice pada Zida koja se obeležava 9. novembra. Gibel sebe predstavlja kao „najvećeg pojedinačnog trgovca delovima Zida na svetu“. Osim sitnih komada prodaje i velike blokove – koštaju između 7 i 12 hiljada evra. Njih nabavljaju velike firme ili institucije kako bi ukrasile svoje holove ili dvorišta. Ali, dodaje Gibel, ipak je glavni posao onaj na sitno – sa komadićima koje kupuju turisti ili kolekcionari iz celog sveta.

Poput platna za umetnike

Prema podacima Savezne fondacije za istraživanje diktature u DDR-u, od pada Zida prodato je više od 360 kompletnih segmenata od betona. „To odgovara dužini zida od jednog kilometra“, kaže Ana Kaminski, koja se u okviru Fondacije posvetili tematici Zida što je nekada delio dve Nemačke. Za DW ona objašnjava da teoretski mora postojati građe za 154 kilometra zida. Ali veliki delovi su, nakon što je Istočna Nemačka odlučila da ruši Zid, prerađeni u građevinski materijal. Neki su završili na smetlištima.

Fondacija je utvrdila da je najmanje 241 deo Zida izložen na 146 mesta u svetu, od toga 57 u Sjedinjenim Državama. Senzacionalan posao obavljen je već 1990. kada je pet sovjetskih umetnika oslikalo stotinu manjih delova i prodalo ih jednom američkom kolekcionaru za više stotina hiljada dolara. Često su betonski segmenti poklanjani u zvaničnim prilikama. Jedan stoji pred zgradom Ujedinjenih nacija u Njujorku, jedan je 2009. postavljen ispred zgrade Dojče velea u Bonu...

Elmar Prost priča da je pet segmenata upravo otišlo u Južnu Koreju. On je poslovođa berlinske građevinske firme Klesters koja je pre nekoliko godina kupila 164 segmenta i uz malu nadoknadu omogućila umetnicima i amaterskim slikarima da ih iskoriste poput platna. Najpoznatija je serija španskog umetnika Vuktora Landete koji je na delovima Zida slikao čuvene nosioce Nobela za mir ili one koji to nikada nisu postali, iako je trebalo: Gorbačov, Brant, Mandela, Dalaj lama, San Su Ći, Gandi... Landeta traži kupce za svoju seriju. Kad bi za svaku sliku mogao da dobije po 12.000 evra (koliko zarađuju u onlajn-prodavnici Berlin Story), umetnik bi pevao od sreće, kaže Prost.

Falsifikati u opticaju

Svaki segment Zida teži oko 2,8 tona i visok je 3,6 metara – treba, dakle, prostora da se negde izloži. „Zato posao sa tim baš i nije bio isplativ“, kaže Ana Kaminski. Podseća da je poslednja vlada DDR-a gajila iz današnjeg ugla blesavo očekivanje da će svakim segmentom Zida moći da zaradi po 100.000 nemačkih maraka. „Pravo tržište je ono sa sitnim delovima za turiste, po ceni od tri, četiri pa do sto evra. Tu se fino zaradi.“ Kaminski nema podatke koliko tačno jer svako prodaje za svoj račun.

No što više vremena prolazi od rušenja Zida, to je veće pitanje da li je ono što se prodaje zaista nekada delilo dve Nemačke ili je falsifikat. „Kupovina fragmenata je na posletku stvar poverenja“, kaže Roni Hajdenrajh, berlinski stručnjak za Zid. Nemoguće je utvrditi da li su komadići veličine malog prsta autentični. To je, šali se Hajdenrajh, kao trgovina relikvijama – u to morate verovati. Slično kaže i Gerhard Zelter koji vodi memorijalni centar „Berlinski zid“. Posebno je sumnjičav prema šarenim komadima Zida za koje se tvrdi da su išarani tokom rušenja. „Mislim da je većina onog što se nudi turistima naknadno ofarbana. Tako se bolje prodaje.“

Vilbert Giber iz prodavnice Berlin Story opušteno reaguje na takve optužbe. „Lično nisam čuo da je nekada prodat lažni komad Zida.“ Uostalom, dodaje, „niko vas ne tera da kupite“. Ali ljudi kupuju i kupuju. Interesovanje je posebno veliko u SAD jer, kako tumači Gibel, „Zid simboliše volju Nemaca za slobodom“. I onda dodaje nešto u prilog svom omiljenom gradu: „Radujem se što prodaja ide jer to zaista odlikuje Berlin – ovde je slobodarski duh prisutniji nego u provinciji.“