Sve podseća na televizijsku kriminalističku priču o agentima: „Zidojče cajtung špijunira sopstvenu redakciju“. Tako je glasio naslov u nedeljniku Špigel. Dnevni list Velt pretpostavlja da se radilo o lovu na „krticu“ u redakciji. Redakciona mreža Nemačka piše o špijunaži.

Da li SZ proverava svoje zaposlene metodama tajnih službi? Za šta optužuju ugledne minhenske novine?

Najpre je portal Medijeninsajder u decembru 2023. pisao o zamenici glavnog urednika minhenskog lista Aleksandri Federl-Šmit i njenom problematičnom tretiranju izvora.

U tri njena članka su našli pasuse koji glase potpuno isto kao u tekstovima drugih portala. Njene rečenice su kopirane sa portala lista Velt, Savezne centrale za političko obrazovanje, te sa sajta Jevrejskog muzeja u Berlinu, a to nije bilo naznačeno.

Sadržaj redakcijskog sastanka

Najpre se javnost nije uzburkala. Ali na sastanku redakcije zamenica glavnog urednika je više puta rekla da se radi o „kleveti“. Detalji sa tog sastanka su procureli u javnost i ponovo ih je objavio Medijeninsajder.

Za upravu lista SZ to je bila granica koja se nije smela preći. Odlučili su se za drastične mere i naredili su da se preispita komunikacija saradnika, kako bi pronašli čoveka koji je davao informacije Medijeninsajderu.

Ništa nije pronađeno. Saradnici su tek prošle nedelje na sastanku cele redakcije saznali da su proveravani. Sadržaj tog skupa takođe je objavljen na portalu Medijeninsajdera.

Branša je počela da upućuje oštre kritike minhenskom listu, prebacujući mu dvostruke aršine, jer i sam koristi anonimne izvore i insajdere u istraživačkim tekstovima.

Osim toga, teško da je takvo preispitivanje komunikacije saradnika u skladu sa osnovnim novinarskim principima zaštite izvora i poverenja u redakciji.

Zidojče cajtung se u sopstvenim tekstovima, naročito za vreme objavljivanja Panamskih papira, zalagao za zaštitu uzbunjivača. Rukovodstvo lista je u saopštenju istaklo da sastanci redakcije „nisu javan već zaštićen prostor“, i da sve što se tamo kaže podleže tajnosti.

To jeste tačno. Ali nije novo, da informanti izlaze u javnost i sa zatvorenih sastanaka redakcija.

Iznevereno poverenje

Ne zna se šta više donosi nepoverenje – odavanje internih informacija ili špijuniranje komunikacije sopstvenih saradnika? Redakcijski odbor minhenskog lista je telo koje ima zadatak da brige i želje zaposlenih prenosi rukovodstvu. I upravo taj odbor nije obavešten o preispitivanju komunikacije saradnika. Ali je naknadno podržao te mere.

„Mnogi novinari i novinarke vide (…) da su ugroženi tajnost rada redakcije i kultura poslovanja ponovljenim snimanjem celih internih razgovora i njihovim prosleđivanjem prema spolja. Smatramo da je umesno da poslodavac preduzme korake kao bi to zaustavio“, kaže se u zvaničnoj izjavi Odbora.

Zamenica glavnog urednika se povlači sa dužnosti

Mere koje su preduzete su izgledale ovako: IT odeljenje je preispitalo da li je neko elektronski poslao podatke ili snimke Medijeninsajderu.

„Niko ne mora da se pribojava da su njegovi mejlovi ili druga elektronska komunikacija, pa i telefonski razgovori unutar kuće pod nadzorom“, kaže predstavnik Saveta zaposlenih. On ukazuje na dogovor star dve decenije koji reguliše „postupak prilikom kršenja zakona ili zloupotrebe sredstava za rad“.

Jasno je da takav postupak ne nailazi na odobravanje svih zaposlenih. Inače ne bi interni podaci procureli u druge medije.

Naposletku je rukovodstvo lista objavilo da se Aleksandra Federl-Šmit povlači iz operativne delatnosti, i da je formirana eksterna komisija koja ispituje optužbe upućene zamenici glavnog i odgovornog urednika. U međuvremenu je stigla još jedna optužba, da je i njena doktorska disertacija plagijat.

Zidojče cajtung nije prvi put meta kritike

U jesen 2023. Medijski magazin javnog servisa NDR izvestio je o neobičnoj bliskosti urednice reportaža Karin Štajnberger i osuđenog dvostrukog ubice Jensa Zeringa.

Štajnberger je navodno pomogla krugu podržavalaca Zeringa u razvijanju medijske strategije, koja je posle doprinela puštanju Zeringa na slobodu. Rukovodstvo lista najpre nije htelo da komentariše te navode, ali je kasnije priznalo greške u izveštavanju – to jest, da nije u svojim tekstovima transparentno navelo šta radi njihova urednica.