Bio je to porazan rezultat na izborima. Grčka desnoekstremna stranka „Zlatna zora“ na parlamentarnim izborima pre nešto manje od mesec dana (7.7.) osvojila je 2,93 odsto glasova i nije prešla izborni cenzus od tri odsto. Time su verovatno pokopane ambicije te stranke za iduće četiri godine.

Ali jedna druga desna grupacija, nazvana „Grčko rešenje“, ušla je u grčki parlament. Njen predsednik Kirjakos Velopulos smatra se „neuračunljivim populistom“. Ipak, on nije militantan. Izgleda da su se desni birači odlučili za manje radikalno rešenje i okrenuli leđa „Zlatnoj zori“.

Nakon izbora je Nikolaos Mihalolijakos govorio o navodnoj „izdaji“ njegovih nekadašnjih saboraca. Da li je to početak kraja nekada zastrašujuće, nasilne ekipe? Moguće, smatra politikološkinja Vasiliki Jorgijadu. Ona istražuje desni ekstremizam i o tome je napisala više knjiga. „Nisu se smanjili samo uspesi ’Zlatne zore’, opala je i njena organizaciona snaga“, kaže Jorgijaduova za DW. Ranije je ta stranka je funkcionisala kao paravojna formacija, kaže ona, mobilisala je ljude i imala uporišta pre svega u glavnom gradu Atini. Ali, s obzirom na to da je izostao politički uspeh, ta neonacistička stranka nije više privlačna, smatra Vasiliki Jorgijadu i dodaje da da nije više nesporan ni šef stranke Mihalolijakos.

Krivični i postupak se nastavlja

Suđenje Mihalolijakosu i drugim vodećim članovima „Zlatne zore“ zbog „članstva u kriminalnoj organizaciji“ se nastavlja. Za to krivično delo može se dobiti do deset godina zatvora, a ako je povezano s još nekim krivičnim delima, kazna zatvora može biti i doživotna. Do procesa je došlo nakon ubistva levičarskog aktivista Pavlosa Fisasa u gradu Pireju pre šest godina. Tada su grčki neonacisti iz „Zlatne zore“ u grčkom parlamentu imali 18 poslanika. Državno tužilaštvo pretpostavlja da je ubistvo izvedeno po nalogu Mihalolijakosa ili nekog drugoga iz rukovodstva stranke.

Član stranke Jorgos Rupakijas odavno je priznao da je nožem ubio Pavlosa Fisasa. Prošlog četvrtka ispitivan je na sudu. Ali onaj ko se nadao da će čuti bar jednu reč kajanja, taj je razočaran. „Bilo je to obično ubistvo iz nehata, a vi ste od toga napravili ogromnu temu“, protestovao je Rupakijas na sudu. „Sramota“, naslovile su atinske novine „Etnos“ svoj članak na tu temu.

U zatvoru u Koridalosu 2014. je počelo suđenje grupi od 69 članova ili pristalica „Zlatne zore“. U razgovoru za DW advokat žrtava Kostas Papadakis tada se žalio na loše mere obezbeđenja i tesne prostorije za sudski proces u zatvoru. Ipak, nadao se da će proces završiti za godinu i po. Otada je prošlo pet godina, a presuda se očekuje tek na jesen ove godine. Razlog za to nije samo sporost pravosuđa, smatra ekspertkinja za desni ekstremizam Jorgijadu. Dokazni postupak je komplikovan, ne radi se samo o ubistvu aktiviste Fisasa, već i o drugim krivičnim delima više optuženika, kaže ona. Osim toga, ona navodi da je odbrana uvek iznova nastojala da trikovima odugovlači suđenje, u nadi da će desničarski ekstremisti dobro proći na sledećim izborima. Ali ta očekivanja se nisu ispunila. „Politički optuženici su sada gubitnici i oni ne mogu da se pozivaju na imunitet“, kaže politikološkinja.

Sukob oko mandata za Evropski parlament

Ipak, „Zlatna zora“ je na izborima za Evropski parlament u maju osvojila dva poslanička mesta. Jedan od poslanika je Joanis Lagos koji je ranije bio nadležan za sindikalni rad i koji je, prema mišljenju atinskog državnog tužilaštva, suodgovoran za ubistvo aktiviste Fisasa u septembru 2013. godine. Čim je stigao u Brisel, Lagos je objavio da napušta „Zlatnu zoru“. Njegovi nekadašnji saborci zahtevaju da vrati mandat. Još više problema šefu stranke Mihalolijakosu stvara njegov poverenik za evropsku politiku Elefterios Sinadinos. On ga javno optužuje za nepotizam i nekorektno trošenje novca.

-pročitajte još: Da li će Nemačka ipak morati da plati ratnu odštetu?

Sve jače svađe unutar stranke pokazuju da bi uskoro mogao da dođe kraj „Zlatnoj zori“, smatra politikološkinja Jorgijadu. Ipak, ona upozorava da se ta stranka ne sme potceniti. „U Grčkoj desni ekstremisti imaju pouzdanu bazu od oko sedam odsto. Da li će birači „Zlatnoj zori“ definitivno da okrenu leđa, zavisi i od toga koliko uverljivo će da nastupe velike, etablirane stranke.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android