Dragi Ivane,

Uvašoj priči Zlostavljanje svi su se izjasnili protiv Anice. Svi su pretpostavljali da je ta sirotica imala sreće da se uda za fabrikanta četki Andriju Zerekovića. Umešan, uljudan,

uslužan… Zereković je bio čovek koji „ima načina”. To znači da je umeo da svakom pokaže naročitu vrstu poniznosti koja je ovom laskala a njega nije nimalo unižavala. Četkarski zanat je učio negde u Austriji pa je i primio tamošnje poslovne manire. Tom svojom dostojanstvenom ljubaznošću gazda Andrija je kompenzirao poremećaj sličan grbavosti.

Četrdesetogodišnji Zereković se oženio kršnom mladom ženom. Time je ostvario dugogodišnju želju. Samo, upozoravate vi, …kad bismo svi mi imali mogućnosti… da samo jedan deo svojih maštanja i najvrelijih želja pretvorimo u stvarnost… bilo bi celom svetu i nama samima odmah jasno ko smo, šta smo i kakvi smo.

Ispalo je da takvom mužu žena nije trebala zbog prijatne naravi ni zbog bujnog tela.

U braku Anicino telo se promenilo i procvetalo.

Ali je to bogato telo imalo velike šanse da bude previđeno.

Jer…

Otvorio se i čovek.

Tek na štetu svoje mlade žene, počeo je gazda Andrija da se ceo širi i otvara kako nikad nije pomišljao da može i sme… On se pretvorio u figuru. Nju je gurnuo u pozadinu. Preko dana je ostajao… Umešan! Uljudan! Uslužan!… Ali preko noći on je, pred ženom, počeo da govori sa nekim pokretima i grimasama koje inače preko dana niko ne vidi…

Zereković se hvalio svojim poslovnim uspehom. To je bio početak. Zato što je umeo da organizuje svoju fabriku, Anicin muž je poverovao da može da organizuje čitavo društvo. U novinama je, na primer, pisalo da je kralj postavio gospodina N. N. za upravnika beogradske varoši. Zereković je objasnio ženi da je to greška. Anica ga je gledala ćutke, pravo u oči.

– A ne bio im ja upravnik! – ispravljao je Zereković gradonačelnika i kralja. – …Ne bi kod mene bilo… nereda… Ko neće u red napolje!… Bez milosti!

Po jednoj teoriji svi malograđani ovog sveta su fašizoidi.

Anica je nemoćno slušala kako njen krivi čovek ispravlja svet.

Gazda Andrija je mislio da bi najbolje bilo kad bi kralj NJEGA pozvao da uvede red u privredi. I četkar je gromoglasno odgovarao odsutnom kralju:

– Hirurški nož tu treba!… Ko je neradan, neispravan, nepouzdan sečem mu glavu bez milosrđa.

Svake noći, četkar je nastavljao sa uređenjem države. On sad već nije samo kritikovao i ismevao imaginarne lezileboviće i bezveznjake nego i ubijao.

– Ja bih kad to državna potreba zatraži, otpuštao, slao na robiju i ubijao ako treba. – presuđivao je Hitler u noćnoj košulji. – Jeste, ubijao, ubijao! I usna mi ne bi zadrhtala. Samo proverim stvar, ocenim i presudim pa: fik! Fik! Fik!

Gazda Andrija je sedeo na beskrvnoj peti, i maljavim rukama mahao po vazduhu. Ženi u početku nije bilo jasno šta se dešava? Ležala je u krevetu a njen obnažen vrat i grudi iskakali su ispod lakog pokrivača i ostavljali su utisak zdravlja, neistrošene snage i mirne lepote. Ali gazda Andrija nije video ništa od toga. Neumorno su se kretala njegova usta sa kvarnim zubima u donjoj a veštačkim u gornjoj vilici. On je objašnjavao da je nastup čuvenog baletskog igrača Krajevskog, u kom je ona toliko uživala te večeri, u stvari mlak i nemuški. Pre svega, taj baletan ne zna kako zaljubljeni čovek prilazi princezi.

Kad bi imao vremena da se bakće, Zereković bi mu pokazao.

– Ah, ne bio im ja dirigent i baletmajstor! Ne bi kod mene bilo… onog kobajagi skakutanja hop cup… imali bi svi meni da stoje na prstima i da se vrte dok im krvavi svetlaci ne počnu da skaču…

Šta za fašizoida može biti estetika ako ne, na strahu zasnovan, umnogostručeni red? Sledeće večeri muž je pred ženom demonstrirao kako se ubijaju međunarodne špijunke. Inspirisan člankom u novinama, gazda Andrija je mahao dlakavim četkarskim rukama i pokazivao ženi kako se u takvim slučajevima mora klati:

– Da mi je rođena sestra ja glasam: smrt… Ako treba izvršavam je sam svojom rukom… Prvi udarac tu ispod vrata, gde prolazi glavna arterija – Na! – a zatim još tri udarca, jedan u leđa, a dva u grudi – na! – na! na!

Ženu je već počinjao da hvata strah. Osećala se kao da nju u toj sobi muče i ubijaju. Jednima delom svesti znala je da je sve to samo naklapanje nemoćnog jadnika koji noću… otvara svoj vašar čudovišta i pokazuje… nepoznato naličje, i to samo pred njom. Svako veče taj je glumio drugu, sve odvratniju, ulogu. Grbavi čovek je preko dana bio uravnotežen, a noću je postajao Ričard Treći.

Anica je slušala od drugarica da ima nevaljalih i nastranih muškaraca koji imaju bolesne prohteve i koji traže od žena nedostojne i neprirodne stvari. Ono što radi njen muž moglo bi… po njenom osećanju, biti to ili nešto slično. Htela je da svisne od stida i gađenja zbog onog što se čini sa njom.

Zereković je odavno prestao da prelazi u ženin krevet. Za njega je brak, ispostavilo se, bio više psihološka nego erotska potreba. U braku, on je ispunio svoj san: da uzdiže sebe i nipodaštava sve što živi i stoji pravo. Svako veče on se tako isprazni i zasićen i zadovoljan legne i zaspi. A žena ostaje da bdije i da se gadi sebe. Zerekovićevo razmetanje je bilo slično silovanju. Posle napastvovanja Zuja je ležala uz ogradu savijena, splasla i smanjena, kao hrpica pocepane i bačene ženske odeće. U svojoj besanici Anica se osećala unižena, zgužvana i uprljana kao da su o nju otrli neke vlažne i nečiste ruke…

Kao nedostižni raj joj je izgledala sirotinja njenog devojačkog života. Suočenoj sa večernjim monstrumom, grkljan joj se stezao i presecao joj se dah. Puls joj je bio u celom telu. Išla je u kupatilo. Umivala se, legala na hladan pod, dok se sva

ne smrzne.

Zlostavljanje ste napisali neposredno nakon Drugog svetskog rata. Pokušali ste sebi da objasnite fašizam: iz čega to nastaje? Vaš neočekivani odgovor je: evo iz ovoga! Zereković je malograđanski Mustafa Madžar. On bi sve radije legalno. On sanja da mu se dopusti da počne da muči i ubija ljude. On je idealni čuvar koncentracionog logora – u pripremi.

Anica, koja se udala za doktora Džekila, sad je razmišljala da pobegne od Mister Hajda. To jest nije stvarno razmišljala, jer bi tako nešto bilo nezamislivo. Najposle, razlika između

njenog javnog i skrivenog, noćnog muža je postala prevelika. Ženin stid i bol su rasli svakog dana. Tako je u njoj dozrela odluka da pobegne od zlostavljanja i vrati se u očevu kuću.

A kad je to konačno učinila… Svi su se izjasnili protiv Anice.

Nakon velikog književnog uspeha sa romanom „Tesla“, Vladimir Pištalo je nekoliko godina stvarao knjigu koja tematski kruži oko Ive Andrića. To je i epistolarni dijalog s velikim piscem i poetski roman i esejizovana polemika, kako sa Andrićevim mrziteljima, tako i sa malograđanskim poklonicima koji od genija prave kult po svojoj meri. „Sunce ovog dana – Pismo Andriću“ izlazi početkom juna u izdavačkoj kući „Agora“ iz Novog Sada. DW-Srpski donosi ekskluzivno sedam odlomaka iz knjige o kojoj će se tek pričati.