Ne zna se odakle ostrvu takvo ime. Ta stena površine kao dvadesetak fudbalskih igrališta naziva se Zmijskim ostrvom. U jedinoj naseobini – zove se Bile – boravi par desetina ljudi, mahom graničari, bilo je i naučnih ekspedicija.

Kažu da je odavno ovde bio i jedan polubog. Prema grčkoj sagi, na tom malom ostrvu sahranjen je Ahil, postoji i svetilište posvećeno njemu.

Na krajnjem zapadu Crnog mora, u vodama oko kojih se spore Ukrajina i Rumunija, ovo ostrvo već dva veka ima svetionik, a u novija vremena i predajnik mobilne telefonije.

No krajem februara se jednoličan život na ovom kamenu promenio. Ruska mornarica je napala Zmijsko ostrvo, skoro sasvim uništila naselje i zarobila trinaest ukrajinskih graničara. Prethodno je jedan od njih preko radio-veze poručio ruskom ratnom brodu: „J… se!“.

Ta snimljena poruka obišla je svet. U aprilu je Ukrajina izdala poštansku marku na kojoj je scena ovekovečena.

Borbe za stenu

Ipak, Rusija od tada kontroliše ostrvo. Proteklih dana se oko njega opet vode žestoke borbe. Navodno je ukrajinska armija uspela da potopi jedan ruski desantni brod, a u četvrtak je teško oštetila i jedan logistički brod. Tvrdi se da su Rusi na njemu prevozili protivvazdušnu odbranu na Zmijsko ostrvo.

Ma koliko bilo neugledno, ovo golo ostrvo je bitno strateško mesto. Najpre, u Crnom moru jedva da ima ostrva. Drugo, Zmijsko ostrvo, dvestotinak kilometara od Odese, praktično može da kontroliše morski saobraćaj oko te najveće ukrajinske luke.

Ukoliko bi trajno okupirala ostrvo, Rusija bi mogla da blokira sav izvoz preko Odese. Recimo, silni milioni tona pšenice ili suncokreta koji se sada teškom mukom prevoze kopnom, ni ubuduće ne bi mogli iz Odese dalje ka Sredozemnom moru.

Zmijsko ostrvo je oduvek imalo strateški značaj. Još u sovjetska vremena ovde je bila vojna baza, pa su se zadržali heliodrom i dve platforme uz koje mogu da pristanu i veliki ratni brodovi sa gazom do osam metara. Navodno, tamo su ostala i skladišta municije, goriva, radari, raketni položaji.

To se nikad nije moglo proveriti jer je ostrvo decenijama bilo zabranjena zona koju je mogla da koristi samo vojska.

Šta planiraju Rusi

Stena u Crnom moru je do 1948. pripadala Rumuniji, a onda je poklonjena velikom bratu SSSR-u. Bukurešt i Moskva, a potom Bukurešt i Kijev vazda su se prepirali oko ostrva. U tim vodama, pretpostavlja se, ima i važnih resursa. Ukrajina je povukla potez tako što je 2007. osnovala naselje Bile, te je ostrvo tako i zvanično dobilo stanovnike.

Koliko je ruskoj armiji ovo važna kota, pokazuje i to što je Zmijsko ostrvo bilo jedan od prvih ciljeva prvog dana agresije. Britanske obaveštajne službe tvrde da Moskva hoće da ojača trupe na ostrvu krstarećim raketama i strateškom protivvazdušnom odbranom. Na dugi rok, možda se izgradi i pista za borbene avione.

Proteklih dana su Ukrajinci pokušali da ometu te radove serijom napada raketama i bespilotnim letelicama. Satelitske slike američke firme Maksar sugerišu da je, osim broda, uništen najmanje jedan ruski helikopter i jedna baterija protivvazdušne odbrane.

Ipak, teško da će ukrajinska strana tako brzo povratiti ostrvo. Izvesno je samo da će se žestoke borbe nastaviti. Jer, Kijev ne želi da ostrvo sa Ahilovim grobom postane Ahilova peta za jug zemlje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.