Upozorenje o profitu (Gewinnwarnung) jedan je od najvarljivijih nemačkih ekonomskih termina. Tu se naime ne radi o upozorenju na profit koji bi neka firma mogla da ostvari, već zapravo najavljuje da će firma imati manju zaradu od očekivane. Ili čak da zarade uopće neće biti. Stoga bi tačnije bilo govoriti o upozorenju o gubitku.
Ali bez obzira na to, takvo upozorenje o profitu stiglo je početkom ove nedelje od nemačke hemijske grupe BASF. To nije bilo kakva firma, već najveća hemijska kompanija na svetu sa 122.000 zaposlenih širom sveta. Ako je takva kompanija tako drastično smanjila svoju prognozu za tekuću fiskalnu godinu – očekuje se, naime, pad profita od čak 30 odsto – onda bi zapravo trebalo da se uključe sva crvena svetla za uzbunu.
Zašto? Zato što takva hemijska kompanija prva oseti kad drugima ide loše. Ona naime ima kupce u mnogim, skoro u svim industrijskim granama. Na primer u automobilskoj industriji, koju snabdevaju bojama i plastikom. Tamo se, objašnjava BASF u svom upozorenju, na globalnom nivou beleži posebno veliki pad proizvodnje.
Drugo obrazloženje: svetski trgovinski sukobi. Oni koji su mislili da će se sve ipak nekako samo od sebe srediti i da će nakon sledećeg tvita američkog predsednika sve opet biti u redu, polako shvataju da to neće biti tako.
Neko stvarno rešenje nije na vidiku, ali šteta je očigledno već ogromna. Jer, ako se kompanije nečega stvarno boje, onda je to nesigurnost.
Strah od recesije
Recesija se, doduše, može prizivati i kada se o njoj priča – ali tu se ne radi samo o BASF-u. Sve je više loših vesti iz nemačke ekonomije, praktično svaki novi dan donosi nove nevolje.
Narudžbine za nemačku industriju u stalnom su padu. Raspoloženje u kompanijama postaje negativno. Institut za ekonomska istraživanja Ifo iz Minhena, koji redovno istražuje raspoloženje u kompanijama, osetio se nedavno primoranim da objavi loše vesti: izvozno orijentisana proizvodnja (koja generiše četvrtinu nemačke dodate vrednosti) nalazi se u recesiji, konstatuju naučnici.
Mašinogradnja – pored proizvođača automobila, drugi veliki stub privrede u Nemačkoj – očekuje za tekuću godinu pad proizvodnje od dva odsto. A neke druge kompanije su čak i pre BASF-a najavile nepovoljan razvoj situacije: Simens je zabeležio „neočekivani pad broja narudžbina“, a i za koncern TisenKrup analitičari očekuju upozorenje o profitu, dakle upozorenje o padu zarade.
Istovremeno, sve su češće vesti o planiranim otpuštanjima: BASF želi da ukine 6.000 radnih mesta; njihov najveći konkurent, također nemački hemijski koncern Bajer, pre nekog vremena već je najavio moguće ukidanje 12.000 radnih mesta, a čini se da su i u Simensu, TisenKrupu ili Folksvagenu uspešne godine sa velikim profitima stvar prošlosti. U toku su pripreme za pravu oluju koja se sprema.
Povratak u normalu?
Dobra vest posle mnogih loših vesti: nemačko tržište rada je u tako dobrom stanju da može da apsorbuje trenutni talas najavljenih otpuštanja. Istovremeno, broj podnetih prijava za skraćeno radno vreme poslednjih nedelja značajno se povećao. To znači da mnoge kompanije otpuštaju zaposlene samo ako ne postoji neko drugo rešenje.
-pročitajte još: Male tajne nemačkog uspeha
Skraćeno radno vreme koristi se kao instrument kojim se pokušava da se zadrže kvalifikovani radnici: umesto da budu otpušteni, oni se privremeno šalju na skraćeno radne vreme, da bi se kasnije, kada se ekonomska situacija u firmi popravi, ponovo vratilo na puno radne vreme. A oni koji i dobiju otkaz, imaju dobre šanse da uskoro pronađu neki novi posao.
Instrument skraćenog radnog vremena već je jednom pomogao nemačkoj privredi da brzo ponovo stane na noge nakon teške recesije 2009. godine. Tada je kao rezultat globalne finansijske krize, ekonomija pala za pet procenata.
Osim toga, svetska ekonomija je daleko od tako dramatičnog kolapsa. Nakon godina buma sa delimično pregrejanom nemačkom privredom, sada sledi faza normalizacije. To po prirodi stvari uključuje cikluse, kako uspona, tako i pada privredne proizvodnje i ekonomskog rasta. Stvarno loše vesti zvuče drugačije.