Kada su birali novog gradonačelnika Njujorka, glasači su se u stvari suočili sa odlukom koja je odraza jedne šire generacijske i ideološke podelu koja ima posledice na nacionalnomnivou.

Trka za gradonačelnika najvećeg grada u Sjedinjenim Državama suočila je demokratskog kandidata Zohrana Kvamea Mamdanija s nezavisnim kandidatom i bivšim guvernerom Endruom Kuomom i republikancem Kertisom Slivom koji se još jednom kandidovao.

Mamdanijeva pobeda označava istorijski trenutak: on će postati prvi muslimanski gradonačelnik grada i njegov najmlađi lider u poslednjih nekoliko decenija. S 34 godine, Mamdani je već postao svojevrsna nacionalna figura, izazvavši kritike predsednika Donalda Trampa i drugih republikanaca.

Zato ne iznenađuje to da su dezinformacije o Mamdaniju naveliko kružile još pre izbora.

U ovoj proveri činjenica DW sagledava najnovije i najviralnije primere.

Da li će Mamdani legalizovati seksualni rad?

Tvrdnja: Mnogi ljudi, uključujući dosadašnjeg gradonačelnika Njujorka i demokratu Erika Adamsa, optužili su Mamdanija da želi da legalizuje ili dekriminalizuje seksualni rad. Protivnici su više puta pokretali tu temu, upozoravajući da bi takve odluke mogle da povećaju prostituciju i trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije u Njujorku.

DW provera činjenica: To je obmana

Mamdani je često bio nejasan u vezi sa svojim stavom o seksualnom radu i nije uvek javno isticao šta o tome misli. Seksualni rad nije izdvojen kao tema na veb-sajtu njegove kampanje. Kada je upitan, potvrdio je da je za dekriminalizaciju seksualnog rada – ali ne i za njegovu legalizaciju.

U intervjuu za NBC Njujork, rekao je: „Nikada nisam pozivao na legalizaciju prostitucije. […] Moja politika je da se zaista borim protiv trgovine ljudima u svrhu seksualne seksualne aktivnosti, da imam nultu toleranciju prema nasilju nad ženama i da sledim savete okružnih tužilaca koje imamo ovde u Njujorku […]krivično gonjenje žena zbog prostitucije je nešto što zapravo dovodi do manje bezbednosti.“

Na kanalu Fox 5 NY, rekao je: „Kada pogledamo nalaze, bilo da se radi o Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ili radnoj grupi Ujedinjenih nacija za bezbednost devojčica i žena, vidimo da je dekriminalizacija ona koja zapravo pruža najveću bezbednost seksualnim radnicima.“

Postaje jasno da Mamdani pravi razliku između dekriminalizacije i legalizacije. Dekriminalizacija za njega izgleda znači ukidanje krivičnih kazni za seksualni rad između odraslih osoba koje su dale pristanak, tako da više nema hapšenja i krivičnog gonjenja seksualnih radnika i potencijalno njihovih klijenata. U međuvremenu, potpuna legalizacija i regulacija industrije značile bi mnogo dublju promenu.

Takođe je važno naglasiti da Mamdanijev predlog ne teži povećanju prostitucije i trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, već suprotno – kako on kaže.

Njegove tvrdnje podržavaju međunarodne organizacije poput Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Ujedinjenih nacija (UN). Na primer, smernice UN iz 2023. godine potvrđuju njegove izjave, a takođe opisuju i različite oblike i nivoe dekriminalizacije i legalizacije i njihove prednosti i mane.

Američka organizacija za građanska prava ACLU pregledala je empirijska istraživanja o uticajima dekriminalizacije i kriminalizacije u 2020. godini i potvrdila da kriminalizacija „povećava rizik od nasilja i ugrožava bezbednost seksualnih radnika“, dok dekriminalizacija „može dovesti do većeg pristupa zdravstvenoj zaštiti i poboljšanja zdravlja“.

Uticaj na trgovinu ljudima ostaje nejasan.

Da li je Zohran Mamdani komunista?

Tvrdnja: Američki predsednik Donald Tramp i konzervativni komentatori više su puta Mamdanija nazivali komunistom.

DW provera činjenica: To nije tačno

Mamdani sam sebe identifikuje kao „demokratskog socijalistu“, što je jasno istakao u više intervjua, na primer za NBC Njuz. Odgovarajući na Trampove optužbe za NBC Njuz, Mamdani je rekao: „On želi da skrene pažnju sa onoga za šta se borim“ – a što je, prema Mamdaniju, bolja raspodela bogatstva.

Politikolozi i stručnjaci slažu se da je oznaka „komunista“ netačna. Mamdani se ne zalaže za državnu kontrolu nad svim industrijama ili ukidanje privatne svojine – što su osnovna načela komunizma.

Profesorka Univerziteta Stanford, Ana Gržimala-Buse, za DW kaže: „Mamdani je fundamentalno posvećen demokratskom procesu, slušanju birača i takmičenju na izborima kao načinu dolaska na vlast. On ne želi da nacionalizuje ekonomiju. On želi da očuva demokratiju. On se ne zalaže za jednu vodeću stranku. A suština komunizma je jednopartijska kontrola društva i ekonomije, bez opozicije ili pluralizma.“

Gržimala-Buse ujedno objašnjava zašto se termin „komunista“ tako često koristi kao političko oružje u Sjedinjenim Državama: „’Komunizam’ se koristi kao oružje jer je tokom Hladnog rata Sovjetski Savez bio neprijatelj Sjedinjenih Država i dominirao je narativ o dobrim Amerikancima koji se bore protiv bezbožnih komunista. ’Crvena pretnja’, progoni Makartija, istrage FBI-ja – svega toga je bilo i radilo se u ime iskorenjivanja neprijateljske ideologije. Zato ne iznenađuje što je za mnoge ljude to odmah nešto ’loše’ i što je to lak način da se okleveta svako ko bi mogao da se zalaže za politiku preraspodele bogatstva.“

Da li je Mamdanijeva „Zetro kartica“ debitna kartica koju kontroliše vlada?

Tvrdnja: Neki ljudi na društvenim mrežama tvrde da je Mamdani taj ko je izbacio na tržište „’Zetro karticu’ – debitnu karticu banke koje posluju sa stanovništvom, ali koja omogućava vladi da upravlja vašim novcem. A 10 odsto profita od toga direktno ide nevladinim organizacijama. Dakle… političar je osnovao banku, uzima vaše podatke i finansira aktiviste vašim novcem.“

DW provera činjenica: To nije tačno

U stvarnosti, „Zetro kartica“ (Zatro Card), čije ime podseća na „Metro karticu“ (MetroCard) koja se koristi za javni prevoz u Njujorku, bila je predmet kampanje za volontere – a ne finansijski proizvod neke banke. Ona je omogućavala ljudima da prate svoje napore u nekoj kampanji i nagrađivala njihovo učešće robom koja je tu kampanju reklamirala. „Canvassing“ ili „agitacija“ – to je termin koji se u politici koristi za uspostavljanje direktnog kontakta sa biračima, najčešće lično ili eventualno telefonom.

U jednom videu iz aprila Mamdani objašnjava: „Agitujte osam puta u narednih osam nedelja i osvojite poster odštampan u ograničenom tiražu.“ To dakle nije nešto što je namenjeno široj javnosti, već je reč o sakupljanju poena za robu koja se koristi za kampanju.

U video-snimku iz septembra ponovljeno je da je kartica dostupna samo na predizbornim događajima i da to nije debitna kartica, niti je povezana s bilo kojim finansijskim sistemom.