Ne samo životinje, već i požari mogu da padnu u „zimski san“. To jest, mogu nastaviti da tinjaju pod zemljom mesecima.

Takvi požari se nazivaju podzemni ili zombi požari. Ne možete ih prepoznati po plamenu, već po oblacima dima koji izbijaju iz zemlje.

Kako i gde nastaju zombi požari?

Podzemni požari se javljaju prvenstveno u hladnim tajgama na severnoj hemisferi. U Kanadi, na Aljasci, na severu Evrope ili u Sibiru, zemlja je prekrivena gustim slojem borovih iglica i drugih biljnih ostataka koji su veoma zapaljivi.

U ovim regionima često postoje dodatna tresetišta. Treset je isto lako zapaljiv.

Kada takve šume gore, vatra može prilično duboko prodreti u zemlju i tamo još dugo tinjati. Što je zemlja suvlja, vatra će bolje tinjati.

Sloj snega, koji se formira na tlu, obično ne ugasi takve šumske požare jer voda ne prodire u zemlju. Ako u tlu ima puno treseta i drugih biljnih ostataka, ovi požari mogu tinjati ispod površine zemlje tokom cele zime, i sneg koji se topi ne može ih ugasiti.

Kako su povezane klimatske promene i zombi požari?

Šumski požari su deo ekološkog ciklusa u prirodnim četinarskim šumama. Zbog debelog sloja biljnih ostataka, seme biljaka teško može pristupiti hranljivim materijama u zemljištu. Samo vatra oslobađa minerale i omogućava da seme na pepelu lakše prodre u zemlju. Tako se šuma može obnoviti.

Ali zbog klimatskih promena koje je uzrokovao čovek, sve je više sušnih i vrućih perioda. Tokom poslednje 43 godine, Arktik se zagrejao oko četiri puta brže od ostatka sveta.

Vrućina i suša ne samo da dovode do više šumskih požara u proleće i leto – već posle šumskih požara, sve više i više zombi požara nastavlja da tinja u zemlji.

Studija iz 2021. pokazala je da je poslednjih decenija bilo više zombi požara u borealnim šumama Aljaske, SAD i Kanade zimi kada su prethodna leta bila posebno vruća.

Na primer, početkom 2024. u zapadnoj Kanadi je tinjalo deset do dvanaest puta više podzemnih požara nego inače. Prethodno leto Kanada je doživela najgoru sezonu požara u svojoj istoriji. Izgorelo je više od 18 miliona hektara šuma i travnatih površina, a oko 200.000 ljudi je raseljeno zbog požara.

Zombi požari takođe izazivaju klimatske promene. Zato što ispuštaju gasove kao što je ugljen-dioksid (CO2) u atmosferu – kao i kod svih procesa sagorevanja.

Šta zimski požari znače za proleće i leto?

Ako se tinjajući požari ne ugase otapanjem snega, što se najčešće ne dešava, onda se rizik od šumskih požara značajno povećava u narednim toplijim godišnjim dobima.

Zombi požari se samo polako šire u gustom podzemlju jer im tamo nedostaje kiseonik. Ali čim se u proleće ponovo skupe suvo lišće i iglice na šumskom tlu, dovoljan je samo nalet vetra da ponovo buknu.

To znači da tamo gde zombi požari uspeju da prezime u zemlji, sezona šumskih požara počinje znatno ranije: u rano proleće umesto kasnije tokom leta.

Ovo posebno važi kada je proleće suvo. Ako zimi ima premalo snega, koji natapa zemlju kada se topi u proleće, ili ako ima malo kiše u proleće, rizik od požara se povećava.

Teško je potpuno zaustaviti tinjajuće vatre u zemlji jer se šire kroz veoma zbijeni materijal. Čak ni voda nije dovoljna za gašenje požara.

Jer, možda neće doći do svih područja i onda ostaju vatreni džepovi koji bi se mogli ponovo zapaliti. Umesto toga, mora se ukloniti ceo tinjajući sloj zemlje.